Savet ministara se prvi put pojavio u tadašnjoj Evropskoj zajednici za ugalj i čelik, pod nazivom “Specijalni savet ministara”, i osnovan je da bude protivteža Visokom nadleštvu/autoritetu (preteča sadašnje Evropske komisije).

Savet EU čini po jedan ministar iz svake članice Unije, zavisno od oblasti koja se nalazi na dnevnom redu. Po nepisanom pravilu, “najkrupnije” odluke donose se na sastancima ministara inostranih poslova država EU, kao i na sastancima ministara ekonomije i finansija.

Sastanci Saveta EU održavaju se jednom mesečno, ali se po potrebi organizuju i vanredna zasedanja, te nezvanični sastanci na kojima se ne donose odluke (takozvani “Gimnik” format, nazvan po nemačkom dvorcu u kojem je prvi put organizovan takav sastanak, aprila 1974. godine).

Savet EU odluke donosi jednoglasno ili kvalifikovanom većinom (glas države je određen prema broju stanovnika, a za “davanje zelenog” svetla za neki predlog nužno je najmanje 62 glasa od ukupno 87 glasova u Savetu). 

Odluke o osetljivim pitanjima donose se jednoglasno (na primer, izmene i dopune osnivačkih ugovora, kreiranje nove zajedničke politike, prijem država kandidata za članstvo u Uniji, poreska i pitanja socijalnog osiguranja), dok se u oblastima poput pravde i unutrašnjih poslova glasa po principu kvalifikovane većine.

Predsedništvo Saveta EU rotira se na svakih šest meseci, između država članica Unije. Belgija je 1. januara ove godine preuzela predsedavanje od Španije, a 1. jula na njeno mesto dolazi Mađarska.

Savet EU je jedno od dva zakonodavna tela Unije (zajedno sa Evropskim parlamentom) i ima pravo da menja, odobrava ili ulaže veto na predloge Evropske komisije, koja ima pravo inicijative.

Savet EU obavlja niz zadataka, što podrazumeva i izglasavanje zakona zajedno sa Evropskim parlamentom, uključujući potvrđivanje budžeta EU. 

Takođe, u ime Unije, Savet zaključuje međunarodne ugovore, sa jednom ili više država ili međunarodnih organizacija, a zajedno sa EP rukovodi budžetom. 

Među ovlašćenjima koje ima Savet EU jeste i donošenje odluka koje su potrebne za kreiranje i sprovođenje zajedničke međunarodne i bezbednosne politike, te koordinacija aktivnostima zemalja članica i usvajanje merila i kriterijuma za policijsku i pravosudnu saradnju.

Savet EU ne treba mešati sa pojmom “Evropski savet”, koji u pravnom smislu nije telo Unije, već sastanak na najvišem nivou predstavnika država članica.

Na sastancima Evropskog saveta razmatraju se ključna pitanja od interesa za spoljnu, bezbednosnu i unutrašnju politiku EU, a zaključci se potom objavljuju u vidu saopštenja i služe kao smernice za rad institucija EU. Predsednik Evropskog saveta je osoba koja predsedava i pokreće rad Evropskog saveta. Trenutno tu funkciju obavlja Šarl Mišel.