Sprema li se alternativa ruskom gasu?

* Rat u Ukrajini ubrzava  planove Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije da prekinu sa kupovinom ruskih energenata

* Iako su odlučni da Moskvi kada je reč o gasu i nafti kažu “kanjec” (u prevodu kraj) Evropljani su svesni da će se taj proces odvijati u etapama

* Evropska unija je objavila predlog da se do kraja ove godine postupno smanji za dve trećine uvoz ruskog gasa iz te zemlje i obustavi sav uvoz energenata iz te zemlje pre 2030.

* Produžava li Nemačka životni vek nuklearnim elektranama

Sprema li se alternativa ruskom gasu?
Nuklearna eletrana Gundremmingen u Nemačkoj/Foto: Felix König, CC BY-SA 3.0 , via Wikimedia Commons

Sprema li se alternativa ruskom gasu?

* Rat u Ukrajini ubrzava  planove Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije da prekinu sa kupovinom ruskih energenata

* Iako su odlučni da Moskvi kada je reč o gasu i nafti kažu “kanjec” (u prevodu kraj) Evropljani su svesni da će se taj proces odvijati u etapama

* Evropska unija je objavila predlog da se do kraja ove godine postupno smanji za dve trećine uvoz ruskog gasa iz te zemlje i obustavi sav uvoz energenata iz te zemlje pre 2030.

* Produžava li Nemačka životni vek nuklearnim elektranama

autor teksta
Demostat | Beograd 9. Apr 2022 | U fokusu

- Iako su zapadne zemlje, u prvom redu Sjedinjene Američke Države i Evropska unija, odlučne da nađu alternativu ruskim energentima od kojih su zavisni taj proces će se ipak odvijati postepeno s obzirom da momentalna zamena za naftu i gas iz Rusije u ovom trenutku ne postoji. Kao jednu od održivih opcija koja se nameće kao moguća alternativa ruskim energentima stručna javnost navodi izgradnju novih nuklearnih elektrana.

Vojna intervencija Moskve u Ukrajini ubrzala je planove zemalja Zapada da prekinu sa kupovinom ruskih energenata. U ovom trenutku to, uz druge sankcije, predstavlja i jedan vid pritiska na ruskog predsednika Vladimira Putina da obustavi invaziju na susednu zemlju međutim reč je i o ranije prisutnim tendencijama, u prvom redu članica Evropske unije, čiji potrošači u velikoj meri zavise od isporuka “plavog energenta” iz Rusije.

Iako su odlučni da Moskvi kada je reč o gasu i nafti kažu “kanjec” (u prevodu kraj) Evropljani su svesni da će se taj proces odvijati u etapama. Takvu orijentaciju najbolje ilustruje izjava nemačkog kancelara Olafa Šolca, data početkom marta.

- Vlada Nemačke zajedno sa partnerima u Evropskoj uniji, ali i šire, već mesecima radi na razvoju alternativa ruskim enerentima. Ali to se neće desiti od danas do sutra.Stoga je naša odluka da se nastave aktivnosti privrednih subjekata sa Rusijom u oblasti snabdevanja naftom - rekao je Šolc.

-Nemačka  vaga da li da produži životni vek preostalim nuklearnim elektranama, kao način da obezbedi snabdevanje države energijom, rekao je ministar ekonomije zemlje Robert Habek, član Zelenih.

Na pitanje nemačkog ARD-a, da li može da zamisli da dozvoli nuklearnim elektranama da rade duže nego što je planirano prema nemačkom planu za izlazak, koji predviđa zatvaranje tri preostale elektrane u zemlji do kraja 2022. godine, on je rekao: „Deo zadataka mog ministarstva je da odgovori na ovo pitanje… Ne bih ga odbacio na ideološkim osnovama“.

Shodno tome, Evropska unija je objavila predlog da se do kraja ove godine postupno smanji za dve trećine uvoz ruskog gasa iz te zemlje i obustavi sav uvoz energenata iz te zemlje pre 2030. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen smatra da bi blok trebalo da se opredeli da 2027. bude rok za okončanje tog uvoza.Nakon ruskog napada na Ukrajinu zemlje Evropske unije su donele odluku o embargu na ruske energente ali je Brisel ipak dozvolio da se u svakom trenutku mogu sprovesti nužne kupovine te robe. Drugim rečima sankcije ruskim energentima postoje samo na papiru dok se u praksi snabdevanje iz Rusije ka zapadu normalno odvija, naročito kada je reč o gasu. Na berzama su pojedini trgovci prestali da nude rusku naftu ali to je samo izazvalo njenu nestašicu i rast cena. Zapadne zemlje, bar u ovom trenutku, sa tim problemom ne žele da se nose.

Petim paketom sankcija Evropske unije protiv Rusije, koji je usvojen, predviđena je zabrana uvoza uglja iz te zemlje u njene članice od avgusta. Stručna javnost smatra da takva odluka može da izazove povećanje cena uglja,gasa i struje na tržištu.

Velika Britanija takođe primenjuje embargo ali se i ona opredelila da se ukidanje zavisnosti od ruskih energenta odvija postepeno. Jedine zemlje koje su zvanično saopštile da prekidaju sa uvozom ruskog gasa u ovom trenutku su Litvanija, Letonija i Estonija. Međutim, u praksi će i one nastaviti da uvoze gas iz Rusije. Naime, te zemlje će uvoziti gas iz drugih država Evropske unije čije su ga kompanije prethodno kupile od ruskog državnog giganta Gasproma. Taj “plavi energent” će biti kupljen od posrednika ali će svejedno biti reč o ruskoj robi. Kada je pak reč o nafti tri baltičke države će nastaviti sa uvozom ruskog “crnog zlata” tako da se o nezavisnosti od Moskve kada je reč o snabdevanju energentima ne može govoriti.

Robert Habek/Foto: Kasa Fue, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons

Početkom marta vlada Sjedinjenih Američkih Država zabranila je uvoz ruske nafte zbog napada Moskve na Ukrajinu. Ipak, kako bi se sprečio ekstremno visok rast maloprodajnih cena goriva administracija u Vašingtonu je svojim domaćim kompanijama dozvolila da uvoze ruske energente u slučaju da je to potrebno za nesmetano funkcionisanje privrede. Nakon što je odluka o sankcijama na uvoz nafte iz Rusije, a ta zemlja je treći snabdevač SAD “crnim zlatom”, dovela do dodatnog poskupljenja benzina u toj zemlji Vašington je ne samo odobrio uvoz već ga je i povećao. Tako su, primera radi, početkom aprila SAD povećale uvoz nafte iz Rusije za 43 odsto podigavši nivo uvoza na 100 hiljada barela dnevno. 

Iako u ovom trenutku ne razmišljaju o prekidu kupovine ruskih energenata zapadne zemlje kao alternativu na duže staze, pored obnovljivih izvora energije prepoznaju tečni prirodni gas ali i nuklearnu energiju. Sve zemlje sveta teže tome da što više koriste takozvane obnovljive izvore energije a jedan od razloga je i taj što se na taj način doprinosi zaštiti životne sredine. Međutim, struka objašnjava da su OIE dopunski izvori, odnosno nema ih dovoljno da bi zamenili energente poput uglja i gasa a njihov rad zavisi i od vremenskih uslova, što predstavlja ograničavajući faktor.

Tečni prirodni gas ima potencijal da konkuriše “plavom energentu” iz Rusije ali problem predstavlja što je njegova cena skuplja od cene prirodnog gasa a potrebno je izgraditi i odgovarajuću infrastrukturu za njegov transport. Tako nešto zahteva znatne investicije ali i vreme. Da je reč o ozbiljnoj alternativi ruskom gasu smatra i Nemačka čiji je ministar ekonomije Robert Habek, boravio u Kataru kako bi se sa tamošnjim zvaničnicima dogovorio o snabdevanju tečnim prirodnim gasom iz te zemlje. 

Najveći broj energetskih eksperata smatra da istinsku alternativu ruskom gasu može da predstavlja isključivo nuklearna energija. Sa druge strane, javnost uglavnom nije naklonjena takvim projektima jer se plaši pogubnih posledica u slučaju katastrofa u nuklearnim postrojenjima.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže da izgradnja novih nuklearki može da predstavlja alternativu ruskom energentima ali da li će do toga doći zavisi i od reakcija javnosti i odnosa političkih snaga u pojedinim zemljama.

- Sasvim je jasno da u ovom trenutku Evropska unija ne može da se odrekne ruskih energenata jer je od njih zavisna. Zbog toga su sankcije tako i smišljenje da postoje samo formalno ali ne i u praksi. Na duže staze pak ta alternativa će se tražiti. Jedna od alternativa ruskom gasu je tečni prirodni gas koji je skuplji od ruskog gasa a potrebno je i dosta novca za izgradnju terminala i druge infrastrukture za njegov transport. Nakon početka energetske krize i rata u Ukrajini kao alternativa ruskom gasu se nameće i veća proizvodnja uglja, iako je Evropska unija opredeljena da se oslobodi tog energenta u dogledno vreme kao velikog zagađivača. Zemlje EU će sasvim sigurno povećavati ulaganja u obnovljive izvore energije koji takođe mogu predstavljati alternativu gasu ali će se svakako orijentisati i na izgradnju nuklearki. One jesu realna alternativa naravno na duže a ne kratke staze. Da li će se neke moćne zemlje, poput Nemačke opredeliti ponovo za izgradnju nuklearnih elektrana zavisiće od odnosa političkih snaga u toj zemlji. U ovom trenutku s obzirom da su u vladi i zeleni ne verujem u takvu mogućnost. Zelena partija bi jednostavno išla protiv svog biračkog tela ako bi prihvatila tako nešto pa se za tu opciju neće opredeliti sasvim sigurno po bilo koju cenu - navodi naš sagovornik.

Ekonomista Milan R. Kovačević ističe da je energent iz Rusije koga će se Evropska unija najpre odreći svakako ugalj.

- Kada je reč o gasu tu će stvar ići sporije. Alternativa jeste tečni prirodni gas jer Evropa već ima određeni broj terminala za njegov prihvat. Sa poskupljenjem ruskog prirodnog gasa i njegova cena postaje konkurentna. Problem su količine. One bi trebalo da budu znatno veće a to znači izgradnja još većeg broja terminala i na početnim i krajnjim tačkama transporta kao i brodova za prenos te robe do kupaca u Evropi. Neke evropske zemlje u ovom trenutku ne zavise od ruskog gasa jer dobijaju dovoljne količine iz Norveške i Afrike. Druge pak, a jedna od njih je i Nemačka, su još uvek zavisne. Alternativa jesu i nukelarke ali tu treba uzeti u obzir da je za njihovu izgradnju potreban dugi niz godina pa tu ne možemo govoriti o projektima koji će brzo biti sprovedeni - zaključuje naš sagovornik.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Istraživanje: Ko je odgovoran za rat u Ukrajini
Istraživanje: Ko je odgovoran za rat u Ukrajini

U nedavnoj anketi koju je sproveo Evropski univerzitetski institut (EUI) u sarad...

Da li će gigant iz "Zemlje izlazećeg sunca" proizvoditi  električna vozila u Srbiji?
Da li će gigant iz "Zemlje izlazećeg sunca" proizvoditi električna vozila u Srbiji?

- Potencijalna investicija uveliko zavisi od toga da li će se litijum eksploa...

Panovic iz drugog ugla
Panovic iz drugog ugla

Kao neko ko je rođen i odrastao u Užicu, a čija su se alternativna orijentisa...

Na leto struja za domaćinstva poskupljuje 30 a za privredu 70 odsto?
Na leto struja za domaćinstva poskupljuje 30 a za privredu 70 odsto?

Nadležni u Srbiji razmatraju mogućnost da Elektroprivredi Srbije u julu ili av...

Demostat na izborima u Sloveniji
Demostat na izborima u Sloveniji

Sad malo i romantično deluju ta pozna YU vremena kad je Janša destabiliz...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

jastuci smrtovnice

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti