srpski english deutsch

U fokusu / Srbija, EU i Rusija: kako će građani prihvatiti "novu realnost"

Srbija, EU i Rusija: kako će građani prihvatiti "novu realnost"
Foto: Printscreen Youtube (N1, NovaS, Fonet)

U fokusu / Srbija, EU i Rusija: kako će građani prihvatiti "novu realnost"

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd 10. Oct 2022 | U fokusu

Nastavljamo serijal članaka o spoljno-političkim orijentacijama građana Srbije

Srbi podržavaju imperijalni koncept Rusije jer i sami imaju sličan stav na ovim prostorima, kaže istoričarka Latinka Perović i dodaje da je takvo shvatanje nespojivo sa evropskim orijentacijama Srbije. Ona smatra da je EU pravi put za Srbiju jer smo i geografski i egzistencijalno vezani za Evropu, ali ne veruje da aktuelna vlast može da odvede državu u Evropu. Profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković ocenjuje da se približava trenutak kada će Srbija morati da bira između Istoka i Zapada – da li hoće ka Evropskoj uniji ili traži novi put. Ističe da bi udaljavanje od EU bilo ekonomski ubitačno za Srbiju i da građani moraju da shvate da se sada spoljna politika ne može voditi po ugledu na Titovu nesvrstanu Jugoslaviju. U trenutku kada je evropski entuzijazam opao, a oko 80 odsto građana podržava vojnu neutralnost po svaku cenu i ne želi sankcije Rusiji, docentkinja na Fakultetu političkih nauka Jelena Surčulija Milojević ocenjuje da bi vlast mogla da usmeri javno mnjenje ka Evropskoj uniji afirmativnijim govorima o EU, podsećanjem gradjana na prednosti koje članstvo u EU nosi, te povezivanjem ideje Otvorenog Balkana sa idejom Srbije u otvorenoj Evropskoj uniji.

Približava se trenutak u kojem bi Srbija trebalo da se opredeli da li hoće da ide ka Evropi i gradi liberalnu demokratiju ili traži novi put i oslonac u Rusiji, čime će izgubiti podršku Evrope. U tom trenutku bilo bi pogrešno voditi politiku na osnovu analogije s vremenom kada je tadašnja Titova Jugoslavija bila nesvrstana, kaže za Demostat profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković. Vreme nije isto i država nije ista. S druge strane, prema Viskovićevom mišljenju, ideja o bližem povezivanju sa Rusijom i Kinom je neizvodljiva, pre svega zato što je Srbija geografski udaljena od tih zemalja. Udaljavanje od Evrope bilo bi ekonomski ubitačno za Srbiju jer su dve trećine trgovinskih odnosa Srbije sa zapadnom Evropom, a samo nekoliko procenata sa Rusijom i Kinom. 

„I ništa manje važno pitanje - šta bismo u političkom smislu dobili time, da li bismo dobili bolju društvenu strukuru i demokratiju ili ono što preovladava u Rusiji, neku vrstu samovlašća i ogromne vlasti jedne osobe”, upitao je Visković. 

Ivo Visković/Foto: Printscreen Youtube (Nova S)

On ističe da trenutna situacija, u kojoj Srbija ne mora direktno da se opredeli za Zapad ili Istok, odgovara vlasti jer, prvenstveno, može da se snadbe energentima iz Rusije, a da i dalje dobija podršku i pomoć Evropske unije. „Gledano s materijalne strane, sa strane snadbevanja ključnim sirovinama i energentima, taj položaj izgleda dobro“, navodi Visković.

Međutim, dolazi trenutak u kojem će Srbija morati da izabere. Da je tako, indirektno je potvrdio predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada je u obraćanju javnosti 8. oktobra rekao da se okolnosti menjaju i da će Srbija zadržati poziciju koju je imala do sad, ne uvodeći sankcije Rusiji, dok „ne budemo morali da prihvatimo drugačiju realnost” i „dok šteta koja se nanosi Srbiji ne bude prevelika”. Da li je javno mnjenje Srbije spremno za promenu spoljne politike? Sudeći po poslednjem Demostatovom istraživanju objavljenom u junu, 80 odsto građana Srbije podržava vojnu neutralnost i nije za uvođenje sankcija Rusiji, dok bi 51 odsto građana na referendumu o ulasku Srbije u EU zaokružilo „ne”, a samo 34 odsto „da”.

Profesor Visković uzrok ovakve slike javnog mnjenja prvenstveno vidi u u tome što vlast ne čini ništa ili vrlo malo u pogledu sprečavanja širenja propagande u korist Rusije. Ovakav odnos javnog mnjenja prema Rusiji i Zapadu je i posledica grešaka koje Zapad čini prema Srbiji, što je dovelo do zasićenja i revolta prema EU, sa osnovnom idejom da je ona prema nama neiskrena, da ne žele da nas prime i da nas „zavlače”. 

Na osnovu toga je polako, ali veoma uspešno, antievropska propaganda postala jedna vrsta mantre - ideja koja se ponavlja - da nam EU nije potrebna i da se EU raspada, što je ljude koji se na dubljem nivou ne bave Evropskom unijom okrenulo od evropske ideje.

Profesor Visković navodi i da antizapadni stav postoji zbog bombardovanja Jugoslavije, jer građani često Zapad izjednačavaju sa NATO, ali i ističe da ne možemo beskonačno svoju političku ideju ili stav zasnivati na nečemu što se dogodilo u prošlosti. „Napadala nas je i Nemačka, pa smo imali dobre odnose sa njima i danas se hvalimo da su nam glavni investitori”, dodaje.

Visković zapaža i da građani svoje mišljenje formiraju na osnovu onoga što piše na naslovnim stranama dnevnih novina i tabloida. „Građani formiraju svoje mišljenje na osnovu gledanja naslova, ne čitajući tekst. I u tom pogledu je delovanje tabloida dovelo do toga da ljudi imaju pogrešne ideje sta se dogadja u Evropi i Rusiji i na osnovu tako pogrešnih pretpostavki formiraju svoj stav”, naveo je Visković. 

Tako su, navodi Visković, formirali pogrešan utisak o tome šta se dešava u Evropi i kakva je sudbina Evropske unije.  „Utisak da nas kinje i maltretiraju, da ne poštuju naše interese i naša prava, a ono što je pozitivno se zanemaruje. Niko ne zna koliko smo novca dobili od EU, kao da to nama pripada, kao da su dužni da nam daju”, naveo je Visković.  

Takav narativ se može promeniti, ali ne preko noći, navodi Visković i dodaje da je pitanje da li je to cilj vlasti i da li se ka tome ide ili će se odlagati. 

„I ranije opredeljenje građana za EU nije se dogodilo samo od sebe, već zahvaljujući stavovima vlasti i izveštavanju koje je bilo proevropsko. Postepeno se i sada može menjati, ali se takve aktivnosti moraju planirati i dozirati informacije kako bi se građanima objasnilo zašto je EU prirodni partner Srbije i promenila slika Unije”, zaključio je Visković.

Latinka Perović: Ne možemo u zapadnu Evropu preko Moskve

Srbi podržavaju imperijalni koncept Rusije jer i sami imaju takav stav na ovim prostorima, što dovodi do tenzija, sukoba, opasnosti i inkompatibilno je sa evropskim orijetacijama Srbije, kaže za Demostat istoričarka Latinka Perović. „S punim pravom nam govore da ne možemo u zapadnu Evropu preko Moskve.“ Govoreći o spoljnoj politici Srbije, Perović kaže da je Srbija geografski i egzistencijalno vezana za Evropu, što deklarativno i jeste njen spoljno-politički cilj. Međutim, ukoliko Srbija svoj spoljno-politički program i tekuću politiku usaglašava s drugom velikom silom koja je i sama u ratu, ne može računati na to da će strana koja se suprotstavlja tom ratu na nju gledati kao na saveznika, već na deo imperijalnog korpusa Rusije. 

Ona dodaje i da u Rusiji postoji jak otpor ratu, o kojem se u Srbiji ne govori i ne piše. U Rusiji, kako dodaje, raste represija jer je sam Putin izložen dvostrukom pritisku – vojnih struktura koje su za nastavak rata i ruskog društva koje ne pristaje na rat.

Latinka Perović/Foto: Printscreen Youtube (N1)

Srbija je, smatra Latinka Perović, po prestanku Hladnog rata i nakon rušenja Berlinskog zida napravila pogrešan izbor, koji je bio na tragu nacionalne politike ujedinjenja Srba kao nacije u jednu državu. Takav teritorijalni princip se i danas ogleda u stavu prema okruženju i nezavisnim državama proizašlim iz Jugoslavije. U isto vreme su iz rata nastale strukture koje se i dalje drže u biznisu, medijima, školskom sistemu, celoj javnoj sferi, a koje ono što su stekle ne ispuštaju iz ruku. Zato u svakoj alternativi vide izdaju nacionalne politike.

„Zato žele da zatru alternativu i da održe jednu autoritarnu i totalitarnu vlast u Srbiji iz koje proizilaze i mediji i školski sistem i sve ostalo“, navela je Latinka Perović. 

Na pitanje da li bi ova vlast mogla da prelomi ka Evropskoj uniji, Perović kaže da u to ne veruje. „Mi vidimo da je njen interes da stalno obećava bolju budućnost, a vidimo da svi - privreda, školstvo, zdravstvo, propadaju, a jačaju oligarhijske strukture. Ne vidim da može da dođe do preokreta.”

Rešenje je, kako navodi Perović, osvešćivanje biračkog tela, koje mora da shvati da smo u ovakvoj situaciji zahvaljujući režimu kojem daje većinske glasove. „To je težak put i neizvestan, ali ne vidim šta nam drugo preostaje”, kaže Perović i dodaje da na tome treba da rade mediji, pojedinci, ekonomisti, sociolozi, istoričari, koji i sada trasiraju kritički odnos prema tekućem stanju. „Srpsko biračko telo mora da shvati da ide ka propadanju, ako u ovom protivrečnom trenutku ne promeni orijentaciju, odnosno na izborima da glasove nekome ko sugeriše promenu”. 

Prema njenom mišljenju, ni aktuelna opozicija ne najavljuje promenu jer se i oni plaše da dovedu u pitanje trend koji je Srbija imala od kraja osamdesetih godina do danas. „Imali ste pojavu Zorana Đinđića sa strategijom promena i reformi, i zatim njegovo ubistvo koje je crvena linija od koje sve ide unazad”, zaključuje Latinka Perović. 

Surčulija Milojević: Vlast može da promeni sliku javnog mnjenja u korist EU 

Docentkinja na Fakultetu političkih nauka dr Jelena Surčulija Milojević navodi da Srbija, za sada, nije odustala od svog evropskog puta, a da u ovom momentu ni Evropska unija nije odustala od Srbije kao države kandidata za članstvo. „Stoga, sve dok postoji i najmanja želja da se u tom odnosu ostane, ja želim da verujem da će Srbija put ka Evropskoj uniji nastaviti”, navodi ona.

Dodaje da je pozicija države kandidata za članstvo u EU teško stečena, te da ne bi bilo ni u čijem interesu da se tako lako izgubi. 

„Evropska unija je najveći donator bespovratnih sredstava Srbiji i najveći broj investicija dolazi iz EU. Ono što mi se čini da nedostaje u našem javnom diskursu je činjenica da ni države članice Evropske unije nemaju jedinstvenu spoljnu politiku po mnogim pitanjima, uključujući i o granicama Republike Srbije, te je i to faktor kojim bi javno mnjenje eventualno moglo biti malo usmereno u pravcu Evropske unije, iako to meni, u ovom trenutku, ne izgleda dovoljno verovatno”, navodi Surčulija Milojević.

Govoreći o odnosu građana prema EU i Rusiji, Surčulija Milojević primećuje da se nakon poslednjih parlamentarnih izbora u parlamentu nalazi oko šezdeset procenata poslanika stranaka koji su činili prethodnu Vladu, a koji javnosti jasno šalju poruku o opredeljenju za to da Srbija treba da očuva svoju neutralnost. 

„U novom sazivu poslanika imamo još četrnaest procenata, za sada, opozicionih stranaka koje zagovaraju pro-rusku politiku i udaljavanje od Evropske unije. Uz stranke manjina, taj zbir se skoro pa preslikava na odgovor ispitanika u Demostatovom istraživanju da Srbija treba po svaku cenu da sačuva svoju neutralnost. Jedna petina stranaka koji imaju poslanike u novom sazivu Skupštine imaju jasan pro-evropski stav, ali se to u ovom trenutku ne očitava u odgovorima ispitanika. Moja pretpostavka je da je to zato što ta petina poslanika nema pristup medijima sa nacionalnim frekvencijama, te njihov stav ne stiže do svih građana Republike Srbije”, kaže ona.

Kako dodaje, aktuelna vlast, uprkos važećim zakonima i međunarodnim standardima, ima preovlađujući uticaj na medije sa nacionalnim frekvencijama i veliki broj novina sa nacionalim pokrivanjem, posebno tabloida. Da hoće, vlast bi mogla da promeni trenutno raspoloženje javnog mnjenja u Srbiji, ali to, prema njenim rečima, u ovom trenutku to ne izgleda dovoljno izvesno.

„Vlast bi, pre svega, mogla da javno mnjenje promeni u smeru ka Evropskoj uniji, afirmativnijim govorima o EU, podsećanjem gradjana na prednosti koje članstvo u EU nosi, povezivanjem ideje Otvorenog Balkana sa idejom Srbije u otvorenoj Evropskoj uniji. S obzirom da mediji koji imaju nacionalne frekvencije daju podrsku spoljnopolitičkom kursu Vlade, verujem da bi oni i takav zaokret podržali”, navodi Surčulija Milojević.

Ona ističe da je u Vladi Srbije od 2008. do 2012. godine svako ministarstvo imalo je pomoćnika ministra zaduženog za evropske integracije u svojoj oblasti. 

„Sa tadašnjim potpredsednikom Vlade za evropske integracije održavali su se redovno sastanaci tokom kojih je svako ministarstvo predstavljalo oblasti u kojima je došlo do usaglašavanja domaćeg zakonodavstva sa tekovinama Evropske unije. Utisak mi je da od 2012. godine pa do danas takav pristup nije bio prioritet nijedne Vlade, ali bi nova/stara mandatarka možda mogla da razmisli o takvom pristupu”, navodi ona.

Surčulija Milojević navodi da je brine postojanje ozbiljno podeljenog javnog mnjenja, koje je ili već prevagnulo na jednu stranu ili neće tako lako promeniti mišljenje. 

„To me podseća na ulogu medija u prelamanju BREXIT-a u Velikoj Britaniji, što je, po mišljenju mnogih istraživača, dovelo do tako tesnog rezultata u korist izlaska Velike Britanije iz Evropske unije”, navodi ona. 

Stoga bi, dodaje, bilo dobro da mediji, a posebno elektronski mediji koji koriste nacionalno dobro, frekvencijski spektar, postanu objektivniji i počnu da potpuno izveštavaju u interesu javnosti, čak i kada teme o kojima govore nisu one koje idu u prilog vladajućoj koaliciji. 

„Mediji tu obavezu već imaju i prema Zakonu o javnom informisanju i medijima, koji članom 6. predviđa zaštitu medijskog pluralizma i zabranu monopola u oblasti javnog informisanja, te eksplicitno navodi da se mora obezbediti raznovrsnost I izbora informacija i medijskih sadržaja, kako bi građani mogli da formiraju sopstveno mišljenje o pojavama, događajima i ličnostima“, kaže ona. 

Jedan od važnih postulata građanskog društva je potpuno i istinito informisan građanin, jer samo takav građanin može da donese odluku koja se zasniva na znanju, zaključuje Surčulija Milojević.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Jakšić: Opozicija da podrži Vučića u rešavanju kosovskog pitanja
Jakšić: Opozicija da podrži Vučića u rešavanju kosovskog pitanja

Novinar Boško Jakšić kaže da kosovski problem nije stranačko il...

Živulović: Vojna neutralnost je floskula, uskoro ćemo morati da se opredelimo
Živulović: Vojna neutralnost je floskula, uskoro ćemo morati da se opredelimo

Predsednik Atlantskog saveta Srbije kaže da vojna neutralnost Srbije nije ni me...

Kupovina "iz fotelje" definitivno jeftinija
Kupovina "iz fotelje" definitivno jeftinija

Čak i najistrajnije pristalice “klasičnog” načina kupovine, koji ...

Instrumentalizacija straha i manipulacija informacijama
Instrumentalizacija straha i manipulacija informacijama

Početak novembra u Srbiji obeležile su tenzije na relaciji Beograd-Priš...

Mandić: Sporazum po modelu Išinger plus – konkretna ,,šargarepa” za Beograd
Mandić: Sporazum po modelu Išinger plus – konkretna ,,šargarepa” za Beograd

Dokument koji će se naći na stolu ne može se u potpunosti poistovetiti sa mod...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti