Srbija može da posreduje između Ukrajine i Rusije?

Sagovornici Demostata o stavu naše države prema aktuelnom sukobu na istoku Evrope 

Igor Novaković - Srbija je trebalo da kvalifikuje rusku invaziju kao agresiju, ali očigledno je, nakon  tvita američke ambasade, da postoji određeno razumevanje za stav Srbije

Vladan Živulović: Srbija treba najoštrije da osudi agresiju Rusije na Ukrajinu koja  svojim ponašanjem to nije zaslužila. Srbija to mora da učini zato što je već preživela ovakvo dramatično iskustvo od višestruko jačeg neprijatelja 1999. godine

Srbija može da posreduje između Ukrajine i Rusije?
Foto: Alexrk2, CC BY-SA 3.0 , via Wikimedia Commons

Srbija može da posreduje između Ukrajine i Rusije?

Sagovornici Demostata o stavu naše države prema aktuelnom sukobu na istoku Evrope 

Igor Novaković - Srbija je trebalo da kvalifikuje rusku invaziju kao agresiju, ali očigledno je, nakon  tvita američke ambasade, da postoji određeno razumevanje za stav Srbije

Vladan Živulović: Srbija treba najoštrije da osudi agresiju Rusije na Ukrajinu koja  svojim ponašanjem to nije zaslužila. Srbija to mora da učini zato što je već preživela ovakvo dramatično iskustvo od višestruko jačeg neprijatelja 1999. godine

autor teksta
Snežana Čelić | Demostat | Beograd 27. Feb 2022 | U fokusu

Sukob Rusije i Ukrajine će se, bez ikakve sumnje,  reflektovati i na sve ostale  zemlje u  Evropi, posebno na Zapadni Balkan. Prostor bivše Jugoslavije je osetljiv i sklon destabilizaciji, pa je spoljna politika zemalja nastalih na tom prostoru pred velikim ispitom, a Srbija i dalje nastoji da održi neutralan spoljnopolitički kurs. Trenutak da aktuelna vlast odabere stranu kao da nije mogao biti gori, jer se sve dešava neposredno pred izbore. Diplomatske dileme su se lomile od emotivnog  stava građana Srbije prema Rusiji, preko predstojećeg gasnog sporazuma sa Moskvom, prisustva ruskih kompanija u energetskom sektoru, njihovog  učešća u kritičnim infrastrukturnim projektima, pa sve do toga da se Rusija kao članica Saveta bezbednosti oštro suprotstavlja  nezavisnosti Kosova.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da ni Ukrajina nikada nije priznala Kosovo, a  Evropska unija je jasno iznela stav  da od  država u procesu pristupanja očekuje da se uskladi sa odlukama Brisela, pre svega po pitanju sankcija.  Bez obzira što je Srbija na evropskom putu, zvanični Beograd i dalje insistira na prijateljstvu sa  Vladimirom Putinom, odnosno na odličnim vezama sa Rusijom i Kinom. U petak 25. februara, a 36 sati posle početka sukoba u Ukrajini, predsednik  Aleksandar Vučić zvanično je saopštio da Srbija najiskrenije “žali zbog svega što se događa na istoku Evrope i poštuje teritorijalni integritet svih zemlja, pa i Ukrajine”. Istovremeno,  navedeno je da je Srbija  protiv uvođenja sankcija bilo kojoj državi, pa i Rusiji. Vučić je naglasio da će se Srbija  o pitanju sankcija rukovoditi isključivo zaštitom svojih vitalnih i ekonomskih i političkih interesa.

- Zbog iskustva sa sankcijama Zapada s kraja prošlog veka, ali i činjenice da su u Republici Srpskoj i dalje izloženi sankcijama, Srbija smatra da nije njen vitalni interes da uvodi sankcije bilo kojoj državi, poručio je predsednik Srbije.

Komentarišući navedeni stav zvaničnog Beograda, politikolog i direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), Igor Novaković  za Demostat kaže: “Srbija je u prilično nezahvalnoj situaciji, koja je posledica prethodnih decenija i spoljnopolitičkih ciljeva koje je zacrtala, pre svega oko pitanja nezavisnosti Kosova. Otvaranje procepa između Zapada i Rusije od 2014. godine stavio je Srbije u poziciju da balansira, i traži neki srednji teren između EU, SAD i sa druge strane Rusije, a od nedavno i Kine”.

Foto: Newsmax Adria

- Nakon objave pozicije Srbije, koja jeste suštinski zadržavanje postojećeg stava, jasno je da ostajemo u sličnoj poziciji. Iako lično smatram da je Srbija trebalo da kvalifikuje rusku invaziju kao agresiju, očigledno je i da nakon tvita američke ambasade postoji određeno razumevanje za stav Srbije. Koliko će ono trajati, i koje će posledice ostaviti ostaje pitanje. To zavisi od raspleta situacije i dužine trajanja krize. Može se dogoditi da Srbija zahvaljujući ovom stavu bude u situaciji da pruži usluge medijacije, smatra Novaković.

- Sigurno je da će zadržavanje stava zahtevati snažne diplomatske napore i intenzivnu komunikaciju sa našim partnerima. Takođe smatram da Srbija u moralnom smislu mora da pruži određenu pomoć Ukrajini. Najmanje što bi mogli da učinimo je da smesta ponudimo pomoć ukrajinskim izbeglicama, uglavnom ženama i deci, koji naviru preko granica Ukrajine i centralnoevropskih država. Kao država čiji je veliki broj građana poreklom sa teritorija bivših jugoslovenskih republika, trebalo bi da imamo i razumevanja i kapaciteta za jednu takvu akciju, zaključuje Igor Novaković.

Mišljenje o tome  kakav stav treba da zauzme Srbija, Vladan Živulović, presednik Atlanskog saveta Srbije je dao za Demostat, pre zvaničnog oglašavanja,  Aleksandra Vućiča po ovom pitanju i on je bio veoma jasan: "Srbija treba najoštrije da osudi agresiju Rusije na Ukrajinu koja  svojim ponasanjem to nije zaslužila.

Foto: Demostat

Srbija to mora da učini zato sto je već preživela ovakvo dramatično iskustvo od višestruko jačeg neprijatelja 1999. godine. Tada nije bilo građana naše zemlje koji nije osudio taj napad, a danas se to isto događa građanima Ukrajine".

-Bili bismo licemeri i bezdušnici, dodaje Živulović, ako to ne učinimo, jer tačno znamo šta oni preživljavaju u ovom trenutku.

Vladan Živulović zaključuje:“Predsednik Rusije verovatno očekuje brzu predaju ukrajinske vojske. Sled daljih događaja je smena legalno izabrane vlasti i postavljanje nekakvog marionetskog režima”.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Istraživanje: Ko je odgovoran za rat u Ukrajini
Istraživanje: Ko je odgovoran za rat u Ukrajini

U nedavnoj anketi koju je sproveo Evropski univerzitetski institut (EUI) u sarad...

Da li će gigant iz "Zemlje izlazećeg sunca" proizvoditi  električna vozila u Srbiji?
Da li će gigant iz "Zemlje izlazećeg sunca" proizvoditi električna vozila u Srbiji?

- Potencijalna investicija uveliko zavisi od toga da li će se litijum eksploa...

Panovic iz drugog ugla
Panovic iz drugog ugla

Kao neko ko je rođen i odrastao u Užicu, a čija su se alternativna orijentisa...

Na leto struja za domaćinstva poskupljuje 30 a za privredu 70 odsto?
Na leto struja za domaćinstva poskupljuje 30 a za privredu 70 odsto?

Nadležni u Srbiji razmatraju mogućnost da Elektroprivredi Srbije u julu ili av...

Demostat na izborima u Sloveniji
Demostat na izborima u Sloveniji

Sad malo i romantično deluju ta pozna YU vremena kad je Janša destabiliz...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

jastuci smrtovnice

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti