Zaev je nakon prvog kruga izbora obećao da će podneti ostavku na sve funkcije ukoliko njegova koalicija izgubi u glavnom gradu Skoplju. To je zapravo bila i prva izjava novoizabrane skopske gradonačelnice Danele Arsovske, inače nezavisne kandidatkinje podržane od strane VMRO-DPMNE, koja je nakon prvih nezvaničnih rezulata prema kojima se videlo da ubedljivo vodi u Skoplju poručila Zaevu: U ponedeljak očekujemo njegovu ostavku. Zaev nije čekao na ponedeljak, već je tokom izborne noći saopštio da daje ostavku, što je mnoge iznenadilo, iako je obećanje već bilo dato.

Međutim ostavka još nije efektuirana jer Zaev još nije zvanično podneo ostavku u makedonskom Sobranju, prema slovu makedonskog Ustava. I takva situacija u Severnoj Makedoniji odjednom je pokrenula brojna pitanja od toga da li ta zemlja ulazi u novu političku krizu, da li ostavka Zaeva znači i pad cele vlade, da li će opozicioni VMRO-DPMNE uspeti da sastavi novu skupštinsku većinu i naposletku da li zapravo ta zemlja ulazi u novi prevremeni izborni proces – ovaj put na republičkom nivou.

Ipak ostavku Zaeva nisu sa zadovoljstvom prihvatili njegovi koalicioni partneri, a pre svega albanska DUI predvođena Alijem Ahmetijem koji je i u javnosti rekao da je sa Zaevim vodio oštru debatu o tome kako odlazeći makedonski premijer treba da promeni odluku, te ipak da odustane od obećane ostavke. Međutim, dva dana nakon lokalnih izbora, kabinet Zaeva je još jednom potvrdio informaciju o ostavci, ali nakon sastanka sa koalicionim partnerima saopštio i da je skupštinska većina stabilna, kao i da će Socijaldemokratski savez zajedno sa koalicionim partnerima nastaviti da vodi Severnu Makedoniju.

Međutim situacija nije tako jednostavna, imajući u vidu da lokalni izbori, bar u zemljama na Zapadnom Balkanu, oduvek predstavljaju svojevrsni lakmus papir kada je reč o raspoloženju birača prema aktuelnoj vlasti. Realno, teško je za očekivati da su makedonski birači glasali za rešenja lokalnih problema, poput možda birača u nekim zemljama poput Beneluksa. Čini se da su ipak glasali za probleme koji se tiču svih građana, državnih problema, ekonomskih izazova, umesto problema sa kojima se suočavaju na svakodnevnom lokalnom nivou. Zapravo, tako je bila vođena i kampanja, dok je Zaev optuživao opozicioni VMRO-DPMNE da će ponovo vratiti državu u izolaciju, najveća opoziciona stranka nije propustila ni jednu priliku da optuži Zaeva kako je „prodao ime Makedonija“, kako je potpisao „kapitulantski“ sporazum sa Bugarskom...

^{Foto: Printscreen Youtube (Televizija srpske dijaspore)}

Zapravo ovi izbori u Severnoj Makedoniji su bili mnogo više od lokalnog karaktera. Na ovim izborima je izgubila politika Zorana Zaeva utemeljena na evroatlantskim obećanjima, a ne gradonačelnici i kandidati njegove koalicije. Jer iako je pristao na promenu imena zemlje i potpisivanja nepovoljnog sporazuma sa Sofijom, nije dobio ništa zauzvrat od strane Evropske unije, čak ni početak pristupnih pregovora, osim utešnog učlanjenja u NATO, na koji se čekalo takođe punih deset godina. Kada je bilo završeno sa promenom imena kao ključnim preduslovom za evroatlantske aspiracije Skoplja odjednom se pojavio spor sa Bugarskom oko istorijskih pitanja, a kada je potpisan i taj sporazum sa Bojkom Borisovim još u 2017. godini, odjednom su unutrašnji problemi, ali i neprincipijelno sprovođenja sporazuma sa Sofijom od strane Skoplja postali ključni kočničar te zemlje na putu ka EU. U takvim uslovima, Zaev koji je došao na „krilima“ ubrazne evroatlantske perspektive izgubio je manevarskog prostora, te su odjednom njegova obećanja postala prazna priča za makedonske birače. Otud i takav rezultat, otud i takav brzi oporavak VMRO-DPMNE. Ali i dalje ostaje otvoreno pitanje, koliko je Brisel doprineo, ili je zapravo odgovoran za izborni debakl Zaeva? Ili, u suštini, koliko je Zaev odgovoran za to što je izneverio očekivanja svojih birača, ili je i on ovaj put postao žrtva Briselskih obećanja o integraciji, koji su i dalje tako snažni ali samo na papiru?

Ipak, makedonski birači su odlučili i doneli veliku pobedu za VMRO-DPMNE i Hristijana Mickovskog, te na taj način kaznili politiku Zorana Zaeva. Vladajući Socijaldemokratski savez je osvojio 364.232 glasova ukupno na izborima za gradonačelnika, dok je opozicioni VMRO-DPMNE osvojio čak 475.242 glasova, što je za par stotina glasova više i u odnosu na najveću pobedu Nikole Gruevskog kada je na parlamentarnim izborima 2014. godine osvojio 475.052 glasova.

Kada je reč o albanskom bloku, iako je vladajući DUI u ukupnom broju glasova osvojio više u odnosu na albansku opoziciju u Severnoj Makedoniji, ipak je albanska opozicija u toj zemlju uspela da pobedi u najvećim albanskim gradovima poput Tetova i Gostivara. Takav epilog lokalnih izbora nije lako pao lideru DUI Ali Ahmetiju, ali on je i dalje uveren da se vlast na republičkom nivou treba očuvati, bez obzira na rezultat lokalnih izbora.

Međutim, čak i da Socijaldemokratski savez Makedonije ponovo dobije mandat za sastav nove vlade, imajući u vidu da zajedno sa ostavkom Zaeva pada i cela postojeća makedonska vlada, teško je verovati da će ta vlada da opstane do kraja svog mandata, odnosno do proleća 2024. godine.

Lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski već je u nekoliko navrata naglasio da je makedonska vlada izgubila legitimitet, dok se istovremeno dodvoravao „strancima“ da je novo ime države realnost, tako poručivši međunarodnim partnerima, slično poput aktuelnog grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa, da iako su načelno bili protiv promene imena države, oni će prihvatiti realnost onakva kakva jeste.

Sa današnje perspektive teško je očekivati brzu stabilizaciju političkih tokova u Severnoj Makedoniji. Opozicione i makedonske i albanske stranke u toj zemlji neće odustati od ideje o prevremenim parlamentarnim izborima, svakodnevno tvrdeći da je vlast izgubila legitimitet i podršku građana, dok će sa druge strane vladajuća koalicija pokušavati da očuva kakvu takvu većinu u makedonskom Sobranju. U takvim uslovima teško je nadati se političkoj stabilnosti, a realno je verovati u organizovanje novog izbornog ciklusa koji možda neće dovesti do ogromne pobede opozicije, kakvu smo videli na lokalnim izborima, ali svakako do promena snaga poliitčke moći u toj zemlji, a možda i brzog povratka VMRO-DPMNE, nakon samo četiri godine u opozicionim klupama.