Šta pokazuju nova istraživanja javnog mnjenja u Nemačkoj

Očekuje se tesna izborna trka SPD i CDU/CSU

*Socijaldemokrate trenutno podržava 24 odsto Nemaca, a demohrišćane 22 odsto, što je najbolji rezultat SPD-a od oktobra 2006.

*Treće mesto pripalo je Zelenima, koje je podržalo 16 odsto ispitanika, a četvrtoplasirani su liberali

Šta pokazuju nova istraživanja javnog mnjenja u Nemačkoj

Šta pokazuju nova istraživanja javnog mnjenja u Nemačkoj

Očekuje se tesna izborna trka SPD i CDU/CSU

*Socijaldemokrate trenutno podržava 24 odsto Nemaca, a demohrišćane 22 odsto, što je najbolji rezultat SPD-a od oktobra 2006.

*Treće mesto pripalo je Zelenima, koje je podržalo 16 odsto ispitanika, a četvrtoplasirani su liberali

autor teksta
Marija Stojanović | Demostat | Beograd 4. Sep 2021 | U fokusu

Sve je teže predvideti ishod predstojeće “izborne trke” u Nemačkoj. Rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je pre neloliko dana na svom portalu objavio institut YouGov pokazuju da je Socijaldemokratska partija (SPD) trenutno u “tesnoj” prednosti nad Hrišćansko-demokratskom unijom (CDU/CSU), budući da je 24 odsto ispitanika reklo da bi glasalo za SPD, a 22 odsto za CDU/CSU, koju je u poslednjih deceniju i po dodatno “proslavila” odlazeća kancelarka Angela Merkel. To je prvi put da su socijaldemokrate ostvarile vođstvo u anketama nad demohrišćanima od oktobra 2006, pa se očekuje veliki “okršaj” na biralištima 26. septembra. Ispitivanje je sprovedeno od 20. do 24. avgusta.

Socijaldemokrate su bile “manji” (takozvani “junior”) partner u koalicionoj vladi Angele Merkel, koja se, kao što je dobro znano i najpovršnijim posmatračima evropske politike, povlači “sa scene” nakon 16 godina provedenih na vlasti. Dugo se verovalo da takozvana “velika koalicija” sa demohrišćanima nije donela “ništa dobro” SPD-u. Tvrdilo se, između ostalog, da je SPD izgubila nezanemarljiv broj pristalica jer je učešćem u vladi sa konzervativcima “odustala od mnogih načela”. Ipak, stiče se utisak da se situacija ovog leta promenila. “Skok” socijaldemokrata praćen je “padom” demohrišćana, i podatak da CDU/CSU podržava 22 odsto ispitanika predstavlja njihov najlošiji rezultat u “opipavanju pulsa javnog mnjenja” još od 1984. godine. U odnosu na rezultate julske ankete, CDU/CSU je izgubila šest procentnih poena, a SPD, s druge strane, zabeležila “plus” od osam procentnih poena.

Treće mesto pripalo je Zelenima, koje je podržalo 16 odsto ispitanika, što je isti rezultat kao i u prethodnom ispitivanju, a na četvrtoj poziciji našla se Stranka slobodnih demokrata (liberali) sa 13 odsto podrške (blagi “skok” u odnosu na jul kada se za njih izjasnilo 12 odsto ispitanika). Ostale pozicije na “predizbornoj tabeli” zauzeli su: Alternativa za Nemačku (stranka krajnje desnice), za koju se izjasnilo 11 odsto ispitanika (u julu su ultradesničari imali podršku od 12 odsto), i Levica (“Die Linke”, partija krajnje levice), sa podrškom od osam odsto (isti nalaz kao u julu). Na kraju, sedam odsto ispitanika izjasnilo se za ostale stranke.

Što se tiče “pretendenata” na kancelarsku funkciju, navedeno istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da je kandidat socijaldemokrata Olaf Šolc sve popularniji, dok  njegov rival iz redova CDU/CSU Armin Lašet “gubi poene”. Za Šolca se izjasnilo 26 odsto ispitanika, a drugoplasirani je trenutno liberal Kristijan Linder (podrška od 10 odsto), dok je “uzdanica” Zelenih Analena Berbok treća, sa podrškom od devet odsto. Za pomenutog Lašeta izjasnilo se svega osam odsto ispitanika. Preostala mesta pripala su Alis Vejdel iz Alternative za Nemačku, koju je podržalo pet odsto anketiranih, dok se za njenog stranačkog kolegu Tina Krupalo izjasnio jedan odsto ispitanika. Isti rejting (jedan odsto) ima i Žanin Visler, predstavnica Levice, dok je njen partijski “drug” Ditmar Barč bolje rangiran, budući da ga je podržalo dva odsto anketiranih.  Čak 26 odsto ispitanika s pravom glasa izjavilo je da ne bi podržalo izbor nijednog od pomenutih osmoro kandidata.

Smatra se da je CDU/CSU “pala” u očima građana Nemačke pre svega zbog katastrofalnih poplava u kojima su u julu najviše stradale pokrajine Severna Rajna-Vestfalija i Rajna-Palatinat. Armin Lašet, inače guverner Severne Rajne-Vestfalije, naročito se našao na udaru javnosti, nakon snimka na kojem je prikazan kako se smeje dok nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer daje izjavu tokom posete poplavljenom području. Za takvu neprimerenu reakciju on se izvinio narodu, ističući da žali zbog svog “neprikladnog ponašanja”, ali je, po svemu sudeći dobio “velike minuse” kod birača.

Frankfurter algemajne cajtung: Šolc je “dijamant”

List Frankfurter algemajne cajtung ocenjuje da se u prvoj TV debati  (emitovanoj u nedelju 29. avgusta na  RTL-u) troje vodećih kandidata za kancelara Olaf Šolc “retorikom i ponašanjem bio pravi dijamant”. Kako tvrdi ovaj nemački list, Analena Berbok “pokazala je da ume da se prepire”, a Armin Lašet je nevoljno ulazio u rasprave. Fajnenšel tajms prenosi da je u svojoj završnoj poruci Berbok rekla da Zeleni predstavljaju "svež vazduh, politiku koja će zaista učiniti budućnost boljom”, Šolc je kazao da će poštovati sve članove društvene zajednice, “sa boljim platama, višim minimalnim zaradama i stabilnim penzijama”, te da će akcenat staviti na borbu protiv klimatskih promena. Lašet je kazao da “budući da duvaju snažni vetrovi promene, Nemcima je potrebna postojanost, pouzdanost i unutrašnji kompas”. “To je moja ponuda, i ponuda CDU - stabilnost i pouzdanost u teškim vremenima”, naveo je on. 

Autorka je novinarka i Danasa

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Pretplatom  se finansiraju reprize i politička propaganda na RTS-u
Pretplatom se finansiraju reprize i politička propaganda na RTS-u

Osnovna delatnost RTS, koja je propisana Zakonom o javnim medijskim servisima, a...

Odustanite od dijaloga!
Odustanite od dijaloga!

Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Ne dav...

Postavljanje kamera na biračka mesta - prednosti i mane
Postavljanje kamera na biračka mesta - prednosti i mane

Izbori 2022. godine sve su bliže, o konkretnim predlozima iz dijaloga vlasti i ...

Zašto Putinov "tabor" gubi popularnost?
Zašto Putinov "tabor" gubi popularnost?

Iako se očekuje da će Jedinstvena Rusija, stožerna stranka vlasti u toj drža...

Zašto RTS-u uopšte ne veruje 39 odsto građana Srbije?
Zašto RTS-u uopšte ne veruje 39 odsto građana Srbije?

Demostat je uradio istraživanje javnog mnjenja o poverenju u RTS, u okviru &sca...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

2021. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti