Štiplija precizira da nedavno usvojena Rezolucija Evropskog parlamenta poziva da budu organizovane tri misije, koje bi utvrđivale stanje u Srbiji na različite načine. 

- Prvo je ad hoc misija Evropskog parlamenta, što bi načilo da poslanici na političkom nivou dođu i procene kakvo je stanje u ovom postizbornom periodu. Takvu misiju EP može da organizuje samostalno i nema potrebe za bilo kakvom dozvolom srpskih vlasti. Očekujem da će se takva misija desiti u narednom periodu. S druge strane, Rezolucija poziva na istragu o izborima koji su se desili 17. decembra. To bi značilo formiranje komisije, sastavljene od eksperata koji se bave izbornim pravom. EP u Rezoluciji ne definiše ko bi organizovao takvu istragu. Mislim da su za takvu istragu pozvanije neke druge institucije, poput OEBS-a, odnosno ODIHR-a, poput Saveta Evrope, odnosno Venecijanske komisije, koji bi organizovali grupu eksperata da dođe u Srbiji i utvrdi kako su izbori sprovedeni, objašnjava Štiplija. 

Kao treću tačku sagovornik Demostata navodi organizovanje misije koja bi podrazumevala da pravni tim uradi jedan izveštaj, „koji sada već svi kolokvijalno nazivamo „Pribe izveštaj“. 

- To bi značilo da bi Evropska komisija i njeni pravni eksperti utvrdili kakvo je stanje vladavine prava u Srbiji, izvršili sveobuhvatnu analizu, kako je urađeno u Severnoj Makedoniji i u BiH. Tako bi na neki način bila razmontirana zarobljena država u Srbiji i način na koji ona funkcioniše, ističe on.

Upitan kako komentariše reagovanja zvaničnika Srbije na Rezoluciju EP, koji su taj dokument, čak, uporedili sa  ultimatumom Austro-Ugarske Srbiji 1914. godine, Štiplija kaže:“Svakako to jeste bilo očekivano, sa sve onom rečenicom da „Rezolucija EP nije obavezujuća“. 

- Takav način reagovanja postoji od 2019, kada su rezolucije EP postale izuzetno kritički nastrojene prema Srbiji. Do tada je tadašnji izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister držao jedan balans, koji je odgovarao vlastima u Srbiji. Ali, posle toga klima u EP, naročito u vezi sa demokratijom i vladavinom prava u Srbiji, promenila se i te rezolucije su postale znatno oštrije, ističe Štiplija.

Naš sagovornik ukazuje:“Rezolucija EP nije obavezujuća ali je značajna kao prvi dokument koji dokumentuje sve ono što se desilo na izborima 17. decembra, može da dovede i do prelivanja, ne samo na druge izveštaje EU već i nekih institucija, uključujući organizacije koje se bave praćenjem vladavine prava i demokratije u svetu, protiv Fridom hausa“.

- Takođe, evroposlanici dolaze iz partija koje su na vlasti ili u opoziciji u državama EU pa će vrlo lako ocene iz Rezolucije preći na nacionalne nivoe država članica, i verujem da će posle izveštaja ODIHR-a, koji će biti objavljen krajem ovog meseca, biti reakcija i nekih drugih država koje imaju interesa da Srbija bude i demokratska i država vladavine prava, konstatuje Nemanja Todorović Štiplija.

Komentarišući činjenicu da je EP i ranije posredovao u pregovorima o unapređenju izbornih uslova u Srbiji, ali se suštinski ništa nije promenilo, uključujući medijsku situaciju, on navodi:“EP je posredovao u dve runde međustranačkog dijaloga koje, nažalost, nisu dale rezultate. Mislim da je tu velika greška Evropskog parlamenta bila što nije hteo da pritiska vlasti mnogo više, naročito posle prve runde. Ništa se nije promenilo, a postalo je, čak, i gore“.

- Posle prve runde je bilo neke implementacije, dok posle druge druge nije bilo ništa implementirano. Svi ti dogovori manje-više bili su u vezi sa preporukama ODIHR-a. ODIHR prati izbore u Srbiji i posle svakih izbora ima izveštaj sa preporukama šta bi to trebalo da se promeni za naredni izborni ciklus. Nažalost, ovde se to vrlo selektivno radilo. Vlast je uzimala u obzir najbezbolnije preporuke koje je pokušala da implementira. Međutim, sve ono što se tiče medijske slike u kampanji, sve ono što se tiče pritiska na birače, korišćenja državnih sredstava u kampanji, i dalje je ostalo veliki problem. Mislim da bi evropske institucije, ali i OEBS i ODIHR, naravno, i Savet Evrope, trebalo da insistiraju na ovim preporukama, da se one što pre primene, pre bilo kojih drugih izbora, ocenjuje glavni i odgovorni urednik portala EWB.

Upitan kako gleda na mogućnost zamrzavanja pretpristupnih fondova EU Srbiji, što se, takođe, pominje u Rezoluciji EP, sagovornik Demostata kaže da se u Rezoluciji, između ostalog, poziva na proveru sredstava koja se daju Srbiji iz  pretpristupne pomoći.

- EP očekuje od EK i nekih drugih institucija, koje se bave proverom potrošnje tih sredstava, da sprovedu istragu o tome kako Srbija troši sredstva dobijena od EU. Ta sredstva su značajna i većinom odlaze u one tokove koji su građanima važni - u zdravstvo, školstvo, poljoprivredu, kao i u razvoj nekih drugih grana, poput zaštite životne sredine, turizma... tako da mislim da to, onako kako je definisao EP u Rezoluciji, nije baš moguće sprovesti i sprovesti tako brzo. Ali, postoje neke druge stvari koje mogu da se dese u nekom narednom periodu. To je, recimo, Plan rasta za Zapadni Balkan koji je sad glavna tema, objašnjava Štiplija.

Prema mišljenju našeg sagovornika, kod Plana rasta „EU će zaista pokušati da uslovi ta sredstva mnogim stvarima prema državama Zapadnog Balkana, jer u EU je u toku debata da li sredstva iz Unije treba da idu zemljama koje nisu demokratije, ne poštuju vladavinu prava, to je bilo i u vezi sa Poljskom, sada je i dalje u vezi sa Mađarskom“.

- EU samo želi da te zemlje budu demokratije, da ispunjavaju sve one uslove zbog kojih su i postale članice EU, pa tako i kod kandidata za članstvo mora da postoji neki minimum vladavine prava koji bi doveo do toga da ta sredstva budu povučena iz evropskih fondova. Uslovi za Plan rasta će biti postavljeni svim zemljama, a u slučaju Srbije i Kosova delimično će se odnositi i na normalizaciju odnosa, odnosno implementaciju Ohridskog aneksa, naglašava Štiplija.

Povodom izjave ministra spoljnih poslova Ivice Dačića da Srbija želi da nastavi evropske integracije, ali da ne može da prihvati da one budu uslovljene priznanjem Kosova, te često pominjane tvrdnje da će Aneks iz Ohrida biti deo Poglavlja 35 u pregovorima sa EU, sagovornik Demostata kaže:“Ministar spoljnih poslova treba da zna da kada je on bio premijer i otvorio pregovore sa EU donet je dokument u kojem se za Srbiju kao jedan od uslova za članstvo u Uniji navodi postizanje pravnoobavezujućeg sporazuma sa Prištinom. 

- Evropska unija nikada nije tražila de jure priznanje Kosova, to ni sada ne traži. Koliko se sećam, i predsednica EK je govorila o „de facto“ a ne o „de jure“ priznanju Kosova, iako se to ovde interpretiralo dosta drugačije, onako kako odgovara vlastima. S druge strane, Srbija neće postati članica Evropske unije ako nije funkcionalna demokratija, što u ovom trenutku svakako nije, i ako nema rešena pitanja vladavine prava, koja proizilaze iz poglavlja 23 i 24. Pitanje Kosova ne mogu da kažem da nije bitno, ali nije ključno za članstvo Srbije u EU. Ako je Srbija demokratska država  i ako je vladavina prava potpuna, Srbija će postati članica brže nego druge države Zapadnog Balkana, tvrdi Štiplija. 

Upitan koje teme će dominirati kampanjom različitih političkih opcija - Evropske narodne partije, Partije evropskih socijalista, Zelenih, liberala, konzervativaca, za izbore za EP, koji se održavaju ovog proleća, sagovornik Demostata objašnjava:“Evropske partije još nisu izašle sa svojim programima za nove evropske izbore. Verujem da će se to desiti do, otprilike, 15. marta, da ćemo imati programe svih evropskih partija, sada nemamo ni sve kandidate za predsednika EK“.

- Rano je da govorimo o tim nekim sveobuhvatnim temama na evropskom nivou. Evropski izbori se organizuju u celoj EU, ali nacionalne teme dominiraju. Kampanje su vrlo lokalne. Ono što za sada znamo jeste da će tema ekonomskog rasta biti dosta prisutna u kampanji, ona će biti u vezi sa temom takozvane zelene agende, tu temu će, logično najviše pominjati evropske zelene partije, ali verujem da će i ostali da se „naslanjaju“ na nju. Takođe, tema migracije će ponovo biti prisutna, kaže Nemanja Todorović Štiplija.