Prema političkoj terminologiji u Americi, države u kojima nijedna partija dosad nije imala apsolutnu većinu poznate su kao “swing states”, dok se države čiji građani su tradicionalno naklonjeni republikancima ili demokratama nazivaju “soft states”.

Ohajo, koji “nosi” 18 elektorskih glasova smatra se jednim od najvažnijih “frontova” u nadmetanju Trampa i Bajdena. Kako se naglašava, raspoređivanje tih glasova umnogome je uticalo na ishod predsedničkih izbora iz bliže prošlosti. Veruje se da je upravo ta država omogućila reizbor Baraku Obami 2012. i Džordžu Bušu Mlađem 2004. godine.  Ohajo se tokom aktuelne kampanje doživljava kao “naklonjeniji republikancima od prosečne države”, pre svega zahvaljujući važnosti koju Tramp pripisuje trgovini i proizvodnji. Ako, pak, Bajden uspe da preokrene situaciju u svoju korist i “odnese” glasove u Ohaju, prognozira se da će gotovo izvesno pobediti i u dve granične države - Mičigenu i Pensilvaniji, što će mu omogućiti “ulaznicu” za Belu kuću.

Ajova, sa šest elektorskih glasova, smatra se krajnje neizvesnim “poprištem” političke borbe. Ova država je umnogome skrenula “udesno” na izborima 2016, što bi moglo da ponovo ide naruku Trampu, ali poznavaoci prilika ističu da iako su tamošnji farmeri imali koristi od trgovinske politike republikanskog predsednika, uključujući subvencije koje je odobrila njegova administracija, snažne ekonomske posledice aktuelne pandemije covid-19 mogle bi da dovedu do promene u raspoloženju birača, tako da većina glasova “ode” Bajdenu.

Sudeći po sastavu stanovništva Ohaja i Ajove, analitičari, ipak, predviđaju pobedu Donalda Trampa u obe države. Kako se objašnjava, tamo živi više od 55 odsto “belog” stanovništva, koji nisu fakultetski obrazovani, a takvi slojevi populacije po pravilu su naklonjeniji republikancima nego demokratama.

Neizvesno “takmičenje” prognozira se i u Teksasu, koji donosi 38 elektorskih glasova. Iako nijedan demokrata nije pobedio u toj državi još od Džimija Kartera 1976. godine, široko je rasprostranjen stav da se situacija u Teksasu ubrzano menja, odnosno da slabi politička dominacija republikanaca. Smatra se da će Trampove poruke o imigraciji dobiti podršku “belih birača”, ali da bi na ishod glasanja mogao da utiče odgovor države na epidemiju korona virusa.

“Teška” politička borba vodiće se, takođe u Džordžiji, koja ima 16 elektorskih glasova. Demokrate su u prethodnoj deceniji uglavnom smatrale da će u toj državi odneti pobedu, ali doživeli su neprijatno iznenađenje i 2016. (na predsedničkim izborima) i 2018. (na glasanju za Kongres i Senat). Ono što bi ovoga puta moglo da odredi ishod glasanja u Džordžiji, pored ekonomskih tema, jesu “rasna pitanja”, koja su došla do izražaja nakon brutalnosti policije prema Afro-Amerikancima.

^{Foto: Lars Di Scenza / CC BY-SA}

Smatra se da je Trampu za novu pobedu “apsolutno neophodno” da porazi Bajdena u Severnoj Karolini, koja “nosi” 15 elektorskih glasova.  Ova država ima najveći procenat pripadnika vojske u SAD, dok je umnogome izgubila ekonomsku snagu koja se uglavnom odnosila na “procvat” industrije cigareta i tekstila u prethodne tri decenije. Tramp je 2016. uspeo da odnese pobedu nad Hilari Klinton u Severnoj Karolini.

Na listi “neizvesnih” država veoma istaknuto mesto zauzima Florida, sa 29 elektorskih glasova. Od 1992. do danas svaki pobednik predsedničkih izbora pobeđivao je i u  Floridi. Posledice korona virusa su i ovde “goruće pitanje”, naročito nakon ekspanzije pandemije tokom leta, što je prinudilo Trampa da odustane od pojedinih skupova. Prema “računici” koju su izveli istraživači javnog mnjenja, ako Tramp “dobije” Floridu, Bajden će da bi ostao “u igri” za predsednika morati da osvoji većinu glasova u Mičigenu, Pensilvaniji, Arizoni i Viskonsinu.

Raspoloženje glasača u Arizoni posmatra se s velikom pažnjom. Ta država “nosi” 11 elektorskih glasova, ima dosta fakultetski obrazovanih birača koji “naginju” demokratama, ali je nezamerljiv i broj onih sa nižim obrazovanjem koji su naklonjeni republikancima. Istovremeno, tamo živi veliki broj Latino-Amerikanaca, koji ne gledaju blagonaklono na Trampovu politiku. Situaciju složenijom u poslednje vreme čine i posledice korona virusa, koje su već uticale da znatno “opadne” rejting republikanskom guverneru Dagu Dajsiju.

Mada se Nevada, sa šest elektorskih glasova, uglavnom smatrala snažnim uporištem demokrata, poznavaoci prilika tvrde da je situacija u toj državi postala “krajnje neizvesna”. Kako se naglašava, aktuelna pandemija nanela je ogroman udarac “industriji zabave” u Las Vegasu, “srcu” Nevade, zbog čega se demokratski guverner Stiv Sajsolak suočio sa ogromnim kritikama. Ako Tramp uspe da “osvoji” naklonost glasača u Nevadi, tvrdi se da bi mogao da pridobije još neka “tradicionalna uporišta” demokrata.

Pored Floride, Pensilvanija se doživljava kao jedno od najvećih “političkih frontova”. Tramp je bio prvi republikanac, još od Džordža Buša Starijeg, koji je uspeo da pobedi u ovoj državi, koja “nosi” 20 elektorskih glasova, ali ne sme se izgubiti iz vida ni činjenica da njegov rival  Bajden potiče upravo iz Pensilvanije. Poznavaoci prilika ukazuju da su stanovnici predgrađa u Pensilvaniji uglavnom “okrenuli leđa” republikancima tokom Trampovog predsedničkog mandata, ali da je njegov rejting umnogome “skočio” u seoskim sredinama na severoistoku ove države.

Viskonsin, sa 10 elektorskih glasova, smatra se jednom od “najpodeljenih” država Amerike, budući da tu živi veliki broj “progresivaca”, ali i “osvedočenih” konzervativaca, i tako je već maltene stotinu godina. U gradu Kenoši u Viskonsinu izbili su veliki neredi, nakon što je policija ranila Afro-Amerikanca Džejkoba Blejka. Ovo mesto odvojeno su posetila oba predsednička kandidata - Tramp da bi se susreo sa lokalnom policijom, a Bajden sa Afro-Amerikancima. Bajden je u  svim istraživanjima javnog mnjenja sprovedenih letos imao prednost u odnosu na Trampa u Viskonsinu.

Nju Hempšir, koji “nosi” svega četiri elektorska glasa, ima simboličku vrednost za Trampa, kao prva država gde je pobedio na preliminarnim izborima 2016, ali je na novembarskom nadmetanju protiv Hilari Klinton tu izgubio, za svega pola procentna poena. Analitičari tvrde da je situacija u Nju Hempširu i ovoga puta neizvesna.

Minesota, sa 10 elektorskih glasova, ponovo je na listi država koje bi mogle da umnogome utiču na ishod izbora. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju se da se mali gradovi i sela, koja su tradicionalna glasala za demokrate umnogome okreću republikancima, dok su velegradi mahom naklonjeniji demokratama. Minesota je postala “epicentar” protesta ove godine, nakon što je u maju policajac ubio Afro-Amerikanca Džordža Flojda, prilikom hapšenja.

Mičigen, “težak” 16 elektorskih glasova, bio je država SAD u kojoj je Tramp 2016. “izvojevao” “najtešnju”  pobedu, nakon višedecenijske političke dominacije demokrata. Smatra se da ukoliko ne osvoji naklonost većine birača u Mičigenu Bajden ne može da porazi Trampa.

“Plava” i “crvena” zona

Države SAD koje se smatraju tradicionalnim uporištima demokrata (na mapama označene plavom bojom), između ostalog, jesu: Kalifornija, Konektikat, Delaver, Havaji, Ilinois, Masačusets, Merilend, Nju Džersi, Njujork, Vermont, Vašington… S druge strane, države u kojima republikanci uglavnom dobijaju većinu glasova (na mapama označene crvenom bojom), između ostalog, jesu: Alabama, Arkansas, Kentaki, Misisipi, Nebraska, Oklahoma, Tenesi, Vajoming…