srpski english

U fokusu / Volodimir Tolkač: Predsednici Ukrajine i Srbije se mogu sresti već sledeće sedmice

Mogu reći da se svako usporavanje ili prekid vojne podrške Ukrajini, nažalost, meri životima naših branilaca. Uprkos svemu, ukrajinski narod i ukrajinske oružane snage neće prestati da se bore za svoju slobodu i nezavisnost. Nadamo se da će pitanja političke prirode, pre svega u SAD, biti rešena u najkraćem mogućem roku i da će se obnoviti potpuna isporuka vojne pomoći, kaže u intervjuu za Demostat Volodimir Tolkač, ambasador Ukrajine u Srbiji.

Volodimir Tolkač: Predsednici Ukrajine i Srbije se mogu sresti već sledeće sedmice
Volodimir Tolkač/Foto: Demostat

U fokusu / Volodimir Tolkač: Predsednici Ukrajine i Srbije se mogu sresti već sledeće sedmice

Mogu reći da se svako usporavanje ili prekid vojne podrške Ukrajini, nažalost, meri životima naših branilaca. Uprkos svemu, ukrajinski narod i ukrajinske oružane snage neće prestati da se bore za svoju slobodu i nezavisnost. Nadamo se da će pitanja političke prirode, pre svega u SAD, biti rešena u najkraćem mogućem roku i da će se obnoviti potpuna isporuka vojne pomoći, kaže u intervjuu za Demostat Volodimir Tolkač, ambasador Ukrajine u Srbiji.

autor teksta
Marija Stojanović | Demostat | Beograd 24. Feb 2024 | U fokusu

Tolkač, sa kojim smo razgovarali povodom dvogodišnjice početka rata u Ukrajini, tvrdi: “Ako Ruska Federacija ne bude zaustavljena u ovoj agresiji, to će biti početak haosa na celom evropskom kontinentu. Sasvim je verovatno da sledeće žrtve ruske agresije mogu postati naši susedi - zemlje NATO”.

DEMOSTAT: Rat u Ukrajini traje već dve godine. Kakva je trenutna situacija na teritorijama koje je okupirala Rusija?

- Od početka sveobuhvatne ruske invazije, situacija u Ukrajini je teška. Sa svakim danom vojne agresije razmere razaranja su se povećavale. Ruska okupatorska vojska nastavlja nemilosrdno da uništava objekte kritične energetske infrastrukture, stambene zgrade sa civilima, tržne centre, bolnice, škole, vrtiće, biblioteke.

S obzirom na to kuda trenutno prolazi linija fronta, najvidljivije posledice razaranja uočavaju se na teritoriji jugoistočnog dela Ukrajine, uključujući i na okupiranim teritorijama. Ne govorim samo o razaranju usled artiljerijskih ili raketnih udara, već i o varvarskim postupcima okupatora kroz uništavanje i pljačku kulturnog nasleđa Ukrajine.

Važno je istaći je da zbog ovoga pate naši sunarodnici koje progone ruske okupatorske vlasti. To uključuje zastrašivanje, pljačku, ponižavanje, ispitivanja, mučenja, ubistva, nametanje ruskih pasoša na privremeni okupiranim teritorijama, nepružanje medicinske pomoći u slučaju neprihvatanja ruskih pasoša. Čitav spektar navedenog se u međunarodnom pravu naziva ratnim zločinima.

Ruski okupatori čak i ne kriju da je njihov cilj da unište Ukrajinu kao državu, oni žele da se ona pretvori u „propalu državu“. Žele da unište Ukrajince kao narod („mi smo braća, svi smo mi Rusi“), kao i sve one koji ne pristaju da se proglase za Ruse ili prevaspitaju u koncentracionim logorima. U stvari, to je genocid. Dakle, Ukrajinci ne mogu da zaustave borbu, jer se radi o sopstvenoj egzistenciji.

DEMOSTAT: Pojedini zapadni analitičari tvrde da je Ukrajina izmorena ratom. Koliko će Ukrajinci još imati snage da se bore?

- Situacija je teška, ali je kontrolišu odbrambene snage Ukrajine. Objektivno, ukrajinskoj vojsci je teško da održi odbranu, ali svoju dužnost ispunjavaju dostojanstveno zahvaljujući svom profesionalizmu, motivaciji I ličnom herojstvu.

Izuzetno nam je teško da se borimo jedan na jedan sa Rusima. Uostalom, ima ih mnogo više. Dakle, možemo se odupreti naletu zahvaljujući sopstvenoj hrabrosti, svesti da štitimo svoju zemlju. A takođe zahvaljujući prednosti u tehnici, elektronici i tenkovima, oružju koje dobijamo od saveznika i prijatelja. Upravo zbog toga se Rusi plaše i lažno nazivaju rat obračunom sa Zapadom.

Kako bi zaustavila rusku agresiju, Ukrajini je potrebno modernije naoružanje naših partnera i finansijska podrška. Na osnovu trenutne situacije, u želji okupatorskog rukovodstva Kremlja da nastavi vojnu agresiju, da uništi Ukrajinu, mirovni pregovori su jednostavno nemogući. Ukrajina ne može da prestane da se bori.

DEMOSTAT: Kako komentarišete izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina “da nije bilo pozicije Zapada, rat bi već bio okončan”?

- Ni Ukrajina ni naši partneri ne vide stvarnu želju Putina i njegovog najbližeg okruženja da to pitanje reše diplomatskim putem. Broj lažnih izjava ovog ratnog zločinca jednostavno je uništio njegov kredibilitet.

Njegove izjave u vezi sa navodnom spremnošću Rusije da održi takozvane „mirovne pregovore“ imaju cilj da obmanu međunarodnu zajednicu i samu Ukrajinu kako bi „kupili“ vreme i ojačali rusku vojsku za masovnije i brutalnije napade duboko na teritoriji Ukrajine.

Nažalost, zbog kolebanja naših saveznika krajem 2022. usled nuklearne ucene Kremlja i odlučnosti na katastrofe velikih razmera što je demonstrirano dizanjem brane Kahovske hidroelektrane u vazduh, pružena im je prilika da se oporave od septembarskih poraza kod Harkova 2022. godine. U stvari, imate posla sa bivšim operativcem KGB-a - profesionalnim provokatorom i lažovom. Upravo tako ga treba i posmatrati.

Naš stav, stav predsednika V. Zelenskog ostaje nepromenjen – nema pregovora sa „Putinovim režimom“. Kako je uopšte moguće pregovarati sa ubicom (uzgred rečeno, za kojim je raspisana međunarodna poternica zbog ratnih zločina), koji ne krije cilj da uništi vas, vašu porodicu, vašu otadžbinu i organizuje filtracione logore za Ukrajince u najboljim sovjetskim tradicijama Staljinovog vremena, i njegovih sledbenika.

Januara 2024. na društvenim mrežama je postavljen još jedan post zamenika predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije D. Medvedeva o namerama Ruske Federacije u ratu protiv Ukrajine, koji, u stvari, prenosi planove ruskog diktatora, gde se jasno ističe cilj tzv. specijalne vojne operacije, a to je uništenje ukrajinske državnosti, ukrajinskih građana. Ako je na početku sveobuhvatne invazije Ruska Federacija objavila niz ciljeva koji nisu bili razumljivi čak ni građanima Rusije, kao što su „demilitarizacija“, „denacifikacija“, „promene nacističkog režima u Kijevu“, „borba protiv NATO“, prikrivajući prave namere da uništi ukrajinsku državnost i njen narod, sada je ruska partija čak prestala da krije takve krvoločne planove koje je teško zamisliti u civilizovanom svetu 21. veka.

Naravno, svi ratovi se pre ili kasnije završavaju diplomatskim pregovorima. Međutim, ako bude pregovora, onda će to biti pregovori sa nekim ko je spreman da okonča rat pod poštenim uslovima, a to su povlačenje ruskih trupa sa međunarodno priznate teritorije Ukrajine od 1991. godine, isplata reparacija, pritvaranje i osuda od strane međunarodnog suda onih koji su krivi za vojne zločine, stvaranje demilitarizovane zone u blizini ukrajinske državne kopnene i morske granice.

Postoji određena baza i iskustvo pregovora između Ukrajine i Ruske Federacije. Oni se realizuju bar oko razmene zarobljenika. Međutim, za pregovore o prekidu vatre neophodna je garancija ispunjenja obaveze koju „Putinov režim” definitivno neće pružiti.

U sadašnjem stanju Rusija ne ispunjava svoje obaveze. Možemo se podsetiti Minskih sporazuma potpisanih pre devet godina. Da li su na redu mini-aranžmani u vezi raznih uskršnjih, hlebnih, školskih i drugih primirja? Sve su ih Rusi prekršili, kao i njihove kontrolisane grupe na okupiranoj teritoriji Donjecke i Luganske oblasti.

Takođe treba shvatiti da Ruska Federacija krši sporazume ne samo sa Ukrajinom, već i sa zapadnim zemljama. Na primer, prekid vatre u Siriji, neproliferacija nuklearnog oružja. Dakle, bilo kakvi pregovori sada nemaju izgleda. Po logici „Putinovog režima”, druga strana je dužna da ispunjava dogovore, ali nikako i ruska.

DEMOSTAT:  Kako gledate na aktuelnu izbornu kampanju u Rusiji? Očekujete li da će rat biti nastavljen ukoliko Putin osvoji i peti predsednički mandat?

- Prvo, ovo je unutrašnje pitanje Rusa. Na kraju krajeva, oni već više od 20 godina žive pod vlašću aktuelnog režima Kremlja. Brežnjevljeva stagnacija dovela je do raspada Sovjetskog Saveza...

Pre je reč o predizbornoj „farsi“ koja ima za cilj da još jednom legitimiše vlast ruskog diktatora za one kojima to odgovara. Nisu uzalud svi pravi konkurenti eliminisani sa izbora svim metodama.

Rugajući se svim demokratskim mehanizmima, koji podrazumevaju izražavanje volje naroda (izbori, referendumi), suprotno svim normama međunarodnog prava, ruski ratni zločinac pokušava da sprovede takozvano glasanje na okupiranim teritorijama Ukrajine. Ta činjenica ne može, a da ne izazove protest.

S tim u vezi, želim da pozovem vlasti Srbije da ne priznaju rezultate takozvanog  „izbora“ ruskog predsednika, da se suprotstave pokušajima legitimizacije okupacije putem učešća „međunarodnih posmatrača“ na okupiranim teritorijama. Zaista ne želimo da se među mogućim prekršiteljima zakona teritorije koju međunarodno društvo, pa i Srbija, poštuje i priznaje, nađu državljani Srbije.

DEMOSTAT: Prema podacima Ambasade, koliko je građana Ukrajine napustilo državu od februara 2022. i gde ih je najviše? Koliko je interno raseljenih Ukrajinaca?

- Prema trenutnim podacima, od početka agresije punih razmera Ukrajinu je napustilo oko 6,5 miliona njenih građana. Ogromna većina naših sunarodnika trenutno se nalazi u zemljama članicama EU i Velikoj Britaniji. Postoji i izvestan broj onih koji su otišli u Kanadu, SAD i zemlje Latinske

Amerike. Broj interno raseljenih je oko četiri miliona građana.

DEMOSTAT: Koliko je Ukrajinaca utočište od rata pronašlo u Srbiji i kakav je njihov tretman ovde?

- Desetine hiljada građana Ukrajine prošlo je kroz Srbiju od početka sveobuhvatne agresije. Međutim, nisu svi Ukrajinci ostali u Srbiji. Većina izbeglica bila je u tranzitu, tražeći pomoć i sigurnost u drugim zemljama. Mislim da je bolje da o životu u Srbiji saznate od građana koji su ovde.

Prema stanju u februaru 2024. godine na teritoriji Srbije živi 7.524 državljana Ukrajine. Status privremene zaštite dobio je 2.471 građanin Ukrajine. U izbegličkom centru u Vranju trenutno se nalazi 46 osoba. Koristeći ovu priliku, želeo bih da izrazim zahvalnost rukovodstvu Srbije na pruženoj pomoći i stvaranju uslova za život ukrajinskih izbeglica.

Na svakodnevnom nivou Srbi pokušavaju da pomognu Ukrajincima i donose u Ambasadu tople stvari za odrasle i decu, prehrambene proizvode dugotrajnog roka trajanja, sredstva za ličnu higijenu itd, koji se potom šalju u Ukrajinu za one kojima su potrebni. Još jednom želim da se zahvalim svima kojima je stalo na njihovoj pomoći i razumevanju životnih poteškoća i katastrofa sa kojima su građani Ukrajine morali da se suoče.

Ovih dana poznati srpski pisac Vladimir Arsenijević boravio je u Ukrajini, u mnogostradalnom Hersonu kuda je odvezao humanitarnu pomoć u vidu lekova, hrane, toplih stvari.

DEMOSTAT: Kako ocenjujete aktuelne bilateralne odnose Ukrajine i Srbije? Predsednik

Ukrajine Volodimir Zelenski čestitao je Dan državnosti srpskom kolegi Aleksandru Vučiću.

- U političkoj dimenziji, obe zemlje nastavljaju da traže dodirne tačke i praktičnu saradnju, gde su prisutna i pozitivna i negativna iskustva. To je postalo posebno evidentno nakon početka sveobuhvatne agresije Rusije na Ukrajinu. Pozitivno se može primetiti da srpska strana, nakon početka sveobuhvatne ruske agresije, podržava ogromnu većinu rezolucija UN u vezi sa Ukrajinom.

Nažalost, u političkom aspektu između Ukrajine i Srbije još uvek ne postoji zajednička vizija o ratu u Ukrajini, jer je srpska strana više puta istakla da štiti nacionalne interese u odnosima sa Ruskom Federacijom. Srbija se nije pridružila sankcijama protiv Ruske Federacije i nije uvela sopstvene restriktivne mere. Takođe primetno je odsustvo napredovanja u ukidanju registracije i zatvaranju predstavništava nejasnih ruskih organizacija na teritoriji Srbije, poput „Druga Ukrajina“ i tzv. „DPR“, koji imaju sve osobine antiukrajinskog delovanja. To se ne može nazvati prijateljskim odnosom prema Ukrajini, kao ni obeležavanje praznika vojske osvajača i ubica od strane srpskih zvaničnika.

Istovremeno, 2023. godine srpska strana je nastavila da pruža humanitarnu pomoć Ukrajini na nivou vlade. Konkretno, uz pomoć EU, u Ukrajinu su poslati neophodni generatori i rezervni delovi za popravku ukrajinskog energetskog sistema. Posle ekološke katastrofe koju su ruske trupe izazvale dizanjem u vazduh brane Kahovske HE, izdvojeni su i poslati kamioni sa dugotrajnim prehrambenim proizvodima, vodom za piće, lekovima, toplim ćebadima itd. Iskoristio bih priliku da se zahvalim rukovodstvu Srbije na pruženoj pomoći.

Sastanci predsednika dve zemlje na marginama prošlogodišnjih evropskih samita, politički signali, sve je to dobro. Međutim, nije potrebna samo deklarisana podrška, već i primena ove podrške u praksi u kontekstu ruske agresije. Konkretno, Ukrajina se može podržati i ako se pridružite već pomenutoj inicijativi predsednika Ukrajine „Formuli mira“.

U današnjoj realnosti se pozicija neutralnosti u ukrajinskom društvu doživljava kao „tiha“ podrška ruskoj agresiji i genocidu u Ukrajini.

Istovremeno, pozitivna je saradnja u okviru inicijative „Prve dame i gospoda“ supruge predsednika Ukrajine O. Zelenske. Uspostavljena je saradnja i aktivan dijalog prve dame Ukrajine i supruge predsednika Srbije Tamare Vučić koji omogućava rešavanje pitanja humanitarne prirode iz ugla „meke diplomatije“.

DEMOSTAT:  Da li je u skorije vreme moguć novi susret Zelenskog i Vučića?

- Takva prilika može se pojaviti već sledeće nedelje.

Za 28. februar ove godine zakazan je međunarodni samit „Ukrajina-Jugoistočna Evropa“ u Albaniji (Tirana), na kojem će se razgovarati o pitanju pružanja pomoći Ukrajini u kontekstu njenog otpora ruskoj vojnoj agresiji. Organizatori samita su predsednik Albanije Edi Rama i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Koliko je meni poznato, predsednik Srbije A. Vučić je ne tako davno obavestio srpske medije da planira da prisustvuje ovom događaju.

DEMOSTAT: U ranijim intervjuima ste izrazili žaljenje zbog odluke Srbije da ne uvede sankcije Rusije. Očekujete li da bi zvaničan Beograd, ipak, mogao da promeni takav stav?

- Nažalost, u političkom aspektu između Ukrajine i Srbije još uvek ne postoji zajednička vizija o ratu u Ukrajini, jer je srpska strana više puta istakla da štiti sopstvene nacionalne interese u odnosima sa Ruskom Federacijom.

Srbija se nije pridružila sankcijama protiv Ruske Federacije i nije uvela sopstvene restriktivne mere. A nedavno je predsednik Srbije A.Vučić u intervjuu ruskoj novinskoj agenciji TASS još jednom potvrdio nepostojanje namere za uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i potvrdio prijateljski karakter odnosa sa zemljom agresorom.  Međutim, živimo u dinamičnom svetu, i ako, po mišljenju nadležnih, takva odluka u određenoj fazi neće zadovoljiti nacionalne interese Srbije, sasvim je moguće njihovo uvođenje.

DEMOSTAT: U više navrata ste poručili da stav Ukrajine po pitanju Kosova ostaje nepromenjen, odnosno da podržavate i poštujete suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Kako komentarišete ukidanje dinara na KiM?

- Srbija podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine. Sa svoje strane, Ukrajina takođe poštuje norme međunarodnog prava i dosledno podržava teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije. Ukrajina ostaje pri svom stavu u pogledu nepriznavanja nezavisnosti Kosova.

Što se tiče ukidanja srpskog dinara na Kosovu, mogu da kažem da se sva problematična pitanja moraju rešavati pregovorima, uključujući Briselski i Ohridski sporazum koje su strane usvojile u vezi sa normalizacijom odnosa Srbije i Kosova. Ukrajina je spremna da prihvati onu odluku na koju su saglasni I Beograd i Priština.

DEMOSTAT: Šta biste poručili javnosti u Srbiji?

- Želim još jednom da naglasim građanima Srbije da je između Rusije i Ukrajine pravi krvavi rat. Pitanja „preventivnog udara zarad sopstvene bezbednosti“, „borbe protiv neonacizma“ svakim danom gube svaki smisao i izazivaju smeh i gađenje prema provokacijama moskovskog KGB-a.

Ovo nije vojna konfrontacija između NATO-a i Ruske Federacije na teritoriji Ukrajine, kako navode ruski i proruski mediji, uključujući u informacionom prostoru Srbije.

Norme međunarodnog prava jasno definišu da je Rusija zapravo država agresor koja koristi sve vrste naoružanja u savremenom konvencionalnom ratu čije razmere Evropa nije videla od Drugog svetskog rata.

Posledice ovog rata, koji je pokrenuo ruski diktator, osećaće još dugo cela Evropa, posebno obični civili koji su doživeli mnogo tuge i patnje zbog činjenice da su prosto Ukrajinci.

A pomoć Ukrajini (vojna, ekonomska, humanitarna, itd) omogućiće da se zaustavi ovaj zločinački i besmisleni Putinov rat protiv ukrajinskih građana, protiv Evrope u celini.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu
Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu

Glavna uzdanica EPP u izbornoj trci je Ursula fon der Lajen, aktuelna predsednic...

Boris Mijatović: Većina medija pod kontrolom države
Boris Mijatović: Većina medija pod kontrolom države

Mijatović ističe da “ozbiljni poremećaji, kao što su obmane u ve...

Subotić (FakeNews Tragač): Mediji u Srbiji ne prezaju ni od čega
Subotić (FakeNews Tragač): Mediji u Srbiji ne prezaju ni od čega

Zamenik glavnog urednika FakeNews Portala Ivan Subotić je u emisiji Pola sata D...

Koliko je Srbija blizu investicionog kreditnog rejtinga?
Koliko je Srbija blizu investicionog kreditnog rejtinga?

Prema najnovijem izveštaju rejting agencije Standard & Poors, Srbija ...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja
Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja

* Pomeranje zadatih rokova za završetak deonice Preljina - Požega je u...

2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

UŽIVO
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti