Više žele u Evropu nego da im zemlja uđe u EU

Veliko istraživanje o stavovima i opredeljenjima mladih, koje je sprovela Fondacije „Fridrih Ebert“ (FES), pokazuje da tri četvrtine mladih izražava želju da emigrira, što stavlja Srbiju na prvo mesto među zemljama u regionu, u kojima takvu želju ima u proseku polovina ispitanika.

Više
foto: Demostat (ilustracija)

Više žele u Evropu nego da im zemlja uđe u EU

Veliko istraživanje o stavovima i opredeljenjima mladih, koje je sprovela Fondacije „Fridrih Ebert“ (FES), pokazuje da tri četvrtine mladih izražava želju da emigrira, što stavlja Srbiju na prvo mesto među zemljama u regionu, u kojima takvu želju ima u proseku polovina ispitanika.

autor teksta
Danas | Demostat | Beograd 13. May 2019 | Istraživanja

Zanimljivo je da mladi prema ovoj studiji istovremeno imaju pozitivan stav prema demokratiji, ali smatraju i da je potrebna „čvrsta ruka“. Rezultati ispitivanja potvrđuju i da se mladima ne posvećuje dovoljna pažnja, osim u političkim kampanjama.

Kako je objasnio na predstavljanju ovog istraživanja Maks Brandle, direktor Kancelarije FES u Beogradu, rezultati navode na to da se treba fokusirati na tri ključne stvari – demokratizaciju, aktiviranje mladih i pažnju usmerenu ka toj kategoriji stanovništva. Brandle je rekao da je studija dobro utemeljena, jer se zasniva na intervjuima sa 1.121 mladom osobom od 14 do 29 godina u Srbiji, a paralelno je rađena i za mlade u regionu, u deset zemalja gde je ispitano oko 10.000 mladih. Veliko istraživanje FES-a je sprovedeno u 48 mesta u Srbiji (bez Kosova i Metohije). Ono pokazuje i da su mladi u Srbiji podeljeni u vezi sa pitanjem da li zemlja treba da uđe u Evropsku uniju, ali i da svoju budućnost uglavnom vide u nekoj od evropskih zemalja, a najpoželjnije su im Nemačka, Austrija i Švajcarska. Takođe, visoko se kotiraju i SAD. Najporaznije je to da gotovo 75 odsto mladih ima želju ili namerava da emigrira.

Za ulazak u EU je približno 56, a protiv 44 odsto mladih, što je grubo procenjeno približno i opredeljenjima celokupnog stanovništva, što iznenađuje, jer se pretpostavljalo da su više evropski opredeljeni. Ovo pitanje pokazuje i jednu od najizraženijih razlika između mladih u Srbiji i mladih iz drugih zemalja regiona. U njima ispitanici podržavaju proces evropskih integracija, a najmanje tri četvrtine mladih je izrazilo želju da njihova zemlja uđe u EU. Mladi iz Srbije su ujedno i najveći protivnici pristupanja EU od svih mladih u regionu. Najveći zagovornici ulaska u EU od zemalja u regionu su mladi u Albaniji (čak 94,5 odsto), sledi Bosna i Hercegovina (84,9 odsto), Makedonija (81 odsto), Crna Gora (77,2 odsto).

Među ispitanicima koji žele da napuste zemlju, jedna petina bi otišla na godinu-dve, dok bi jedna petina u inostranstvu ostala dvadeset godina ili ceo život. Glavni faktori koji mlade teraju na odlazak su loša situacija i pesimizam kad je reč o poboljšanju socijalnih uslova, zatim poboljšanje sopstvenog materijalnog položaja i bolje obrazovanje. Studija navodi na to da su ispitanici veoma svesni trenutne ekonomsko-radne situacije, jer im je jasno da sistem i zakoni direktno podstiču prekarnost i rada i radnika, što je takođe potvrđeno analizom faktora koji utiču na izbor posla, među kojima dominiraju plata i sigurnost radnog mesta.

Ako se tako gleda, prekarijat je za mlađe radnike praktično rezervisan, jer je za poslednje četiri godine, udvostručen broj mladih koji su angažovani na privremeno-povremenim poslovima, koji je porastao na gotovo 30 procenata. Skoro polovina radno angažovanih ispitanika (47 odsto) ima ugovor o privremenom angažovanju ili posao sa nepunim radnim vremenom, ili povremeni posao. Ispitanici ističu da im je otežano ili nemoguće zapošljavanje, što dovodi do pada morala, te „zapošljavanja preko veze“, koje ipak, apsurdno, odobrava više ispitanika (37 odsto) nego onih koji to osuđuju. Suma sumarum, dve petine ispitanika radi duže od standardnog radnog vremena i spadaju u kategoriju prekarnih radnika. Socilog dr Srećko Mihailović, jedan od autora studije, ističe da je ona potvrdila i nalaze nekih manjih istraživanja, koja se odnose na rad.

– Rad kod nas, ali i širom Evrope poslednjih godina, postaje sve više prekarni. Iz prekarnog rada sledi prekarni život sa dosta neizvesnosti i nesigurnosti. Kod mladih je ta nesigurnost velika i tipična za tu generaciju. Kada se uporedi istraživanje sa onim od pre tri godine, vidi se da su karakteristike prekarnog rada za ove tri godine naglo porasle kod mlade generacije. Rad je sve manje stabilan, sve manje formalizovan i izvestan i među strahovima mladih ljudi je u samom vrhu liste strah od gubljenja radnog mesta, kaže Mihailović.

Kada je reč o obrazovanju, mladi su više zadovoljni (43 odsto) nego nezadovoljni (27 odsto) sistemom obrazovanja. Međutim, velika većina njih gotovo četiri petine, veruje da postoje slučajevi korupcije u obrazovnim ustanovama, odnosno na fakultetima, gde se ocene i ispiti po njihovom mišljenju mogu kupiti.

Jedan od zaključaka istraživanja je i u vezi sa poslovnom budućnošću mladih, koji čine 18,4 odsto populacije odnosno ima ih 1,3 miliona uzrasta od 14 do 29 godina. Ono što jeste zabrinjavajuće je da mladi smatraju da lični odnosi imaju veliku ulogu kada je reč o pronalaženju posla i da je to čak važnije od kvalifikacija. Kada je reč o obrazovnom i radnom statusu, ogromni je jaz između zanimanja za koje su se mladi školovali i posla koji obavljaju. Čak 54 odsto ispitanika ne radi posao u struci za koju su se školovali, a 45 odsto njih kaže da radi u struci ili na poslu koji je blizak struci, ili na poslu koji je blizak struci za koju su se školovali. Jaz se javlja i između stečenog stepena obrazovanja ispitanika i posla koji rade. Četrdesetak procenata mladih radi na radnim mestima koja zahtevaju niži stepen kvalifikacija od onih koje su stekli obrazovanjem. Čak 75 odsto ispitanika u Srbiji je svoj radni status ocenilo kao loš ili veoma loš, a tek šest procenata kao dobar ili veoma dobar.

Sa druge strane, mladi nisu motivisani da to aktivno menjaju, odnosno da se bore za svoje vrednosti i interes kroz politiku, jer nisu zainteresovani da se njome bave, da o njoj raspravljaju, niti se trude da budu politički informisani. Nepoverenje u institucije je veoma izraženo, a političke stranke uživaju najmanje poverenja – polovina mladih u njih uopšte nema poverenja, a 67 odsto nikada ne bi radilo ni u jednoj političkoj stranci.

Međutim kod njih i dalje postoji podrška demokratskom političkom sistemu. Mladi u Srbiji su, pokazalo je istraživanje, ipak optimistični kad je reč o njihovoj vlastitoj budućnosti, ali su zato skeptičniji kad je reč o budućnosti društva. To je jedna od kontradiktornosti njihovih stavova, koja se može objasniti i psihološki, ali i time da velika većina taj optimizam gradi na nadi u odlazak iz zemlje.

Ambasador Šib zabrinut zbog lošeg imidža EU

„Ako želimo održivi razvoj, moramo da motivišemo mlade da ostanu“, rekao je na konferenciji prilikom prezentacije istraživanja ambasador Nemačke Tomas Šib. Ocenio je da treba obezbediti mladima da se u inostranstvu usavršavaju, da steknu iskustvo i da se onda vrate u zemlju. Nemačka ambasada je, dodaje, proučavala istraživanje i ocenila da su rezultati zanimljivi, te podsetio da je uloga mladih jedan od najvažnijih aspekata kada se govori o budućnosti Srbije i regiona. Zaključak je, ističe nemački ambasador, da mladi traže dostojanstvenu budućnost.

 

Među uzorima najviše sportista

Mladi u Srbiji nisu voljni da kažu da li imaju uzore, jer njih 39 odsto je na to pitanje odgovorilo „ne znam“ ili „bez odgovora“, a gotovo polovina preostalih rekla je da nema uzora. Ukupno 315 ispitanika (28 odsto celog uzorka) navelo je neku osobu koja im je uzor i objasnilo ko je ona. Sto osamnaest od 349 ispitanika (37 odsto) navelo je kao uzor nekoga iz svoje porodice. Ispitanici su naveli ukupno 57 sportista, 26 državnika i 37 javnih ličnosti iz sveta zabave.

Komentari
Istraživanja
Studija o omladini Srbije - MLADI U SRBIJI 2018/2019
Studija o omladini Srbije - MLADI U SRBIJI 2018/2019

Ovde, na sajtu Demostata, predstavićemo istraživanje obavljeno u Srbiji, kroz ...

Izbori za EU parlament - Projekcije
Izbori za EU parlament - Projekcije

Procene su rađene na osnovu svih relevantnih dostupnih istraživanja ...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web