Sećam se kad je kolega iz Rojtersa javio Mišku Jaukoviću, uredniku spoljne politike u Danasu, da su upaljeni motori aviona i u NATO bazi u Indžirliku u Turskoj, kamoli u Avijanu, i da je pitanje sata kad će nas bombardovati. Sećam se kad sam po nekoj čudnoj sparini sreo na Slaviji koleginicu Vesnu koja se vraćala iz Vlade (ministar prosvete Gaša Knežević zakazao je konferenciju za medije), pa mi je rekla da je bila neka pucnjava u Vladi. Posle u redakciji Miško je opet prvi, od stranaca, saznao da je Đinđić mrtav. Pamtiću i sunčano jutro na Petrovaradinu kad je Putin napao Ukrajinu. Sećam se i kad je u aprilu počeo rat u Sarajevu: ceo dan smo u Užicu (više nije bilo Titovo) igrali basket, a kad sam došao kući otac mi je uznemireno i ironično rekao: “Blago vama, igrate košarku, a počeo rat”.

Sećam se kad je u aprilu počeo rat u Sarajevu: ceo dan smo u Užicu (više nije bilo Titovo) igrali basket, a kad sam došao kući otac mi je uznemireno i ironično rekao: “Blago vama, igrate košarku, a počeo rat”

Evo, prošle su tri decenije od početka opsade Sarajeva. Traume dobro znamo (ili ne želimo da znamo). Dobre gestove brzo zaboravljamo:

Januara 2009. Evropu potresa gasna kriza zbog zategnutih odnosa Ukrajine i Rusije. Zima je jaka, BiH i Sarajevo su u posebno teškoj situaciji. Hitno je sa “Srbijagasom” sklopljen ugovor o isporuci 20.000 kubnih metara gasa na sat. Almir Bećarević, direktor preduzeća “NH gas”, potvrdio je tada da je do sklapanja ugovora došlo pre svega zahvaljujući razumevanju srpskog predsednika Borisa Tadića. Sarajlije, običan narod, ali i politička elita, ocenili su kao izuzetan gest Tadićev napor da Srbija uputi gas građanima Sarajeva. Njih 400.000 bilo je bez grejanja. Tadašnji predsednik SDA Sulejman Tihić naveo je to kao “odličan primer” kako bi dve države trebalo da sarađuju u teškim vremenima. To što je Tadić rođen u Sarajevu dalo je dodatnu simboliku. Tek je simbolika dobila na značaju kad se gas i gest stave u kontrast sa ratnim iskustvom Sarajeva.

Primer drugi: maj, 2014 – premijer Srbije Aleksandar Vučić uručio je ličnu donaciju sarajevskoj Opštoj bolnici “Prim.dr. Abdulah Nakaš”. Odeljenju Ginekologije premijer Vučić je donirao Babytherm 8010 – sto za zagrevanje novorođenčadi, a u čijem izboru mu je pomogao Veran Matić (sećate se humanitarnih akcija sa inkubatorima?) Direktorica bolnice, dr Sebija Izetbegović (da, da, Bakirova žena), zahvalila se premijeru Srbije.

Gestovi ne treba da zamažu prošlost, ali ne treba ni da ih tako lako zaboravljamo. Vrede li danas išta vakcine za komšije, ili milion evra za Petrinju? Ili ta solidarnost mnogo podseća na SFRJ, a to sećanje zbog tabuiziranih etno-narativa ne sme da se normalizuje, pa ni solidarnost iz tog vremena. Nesrećni “srpski svet” je malo i zgodan izgovor.

Sećam se kad sam kao dete gledao kako barskom prugom prolaze vozovi natovareni belim kamp-prikolicama za pomoć postradalima u zemljotresu u Crnoj Gori. Bio sam skoro hipnotisan tim prizorom koji me nije napustio do danas.

Izvor: magazin Karakter