Lajbah: 40 godina večnosti

Lajbah je u suštini i dalje i ’jugoslovenski bend’. Njegovu slovenačku inicijaciju je bizarno redukovati u temelje države na čijem čelu su danas Janša i Pahor.

Lajbah: 40 godina večnosti
Foto: Gruppe LAIBACH, CC BY-SA 3.0 , via Wikimedia Commons

Lajbah: 40 godina večnosti

Lajbah je u suštini i dalje i ’jugoslovenski bend’. Njegovu slovenačku inicijaciju je bizarno redukovati u temelje države na čijem čelu su danas Janša i Pahor.

autor teksta
Zoran Panović | Danas | Beograd 9. May 2021 | Kolumne

Setite li se ponekad sa setom onog sunčanog 11. jula 2004, kad je Tadiću bila predsednička inauguracija koju su osmislili ’Idoli’ sve sa zastavom i gardom u američkom fazonu i kad se činilo da nam je samo potrebna ćurka na porodičnoj trpezi pa da budemo ona Koštuničina ’dosadna zemlja’. Ali, ako sad i bude ćurke to će nam saopštiti Vučić u nekom vanrednom obraćanju. Delovao je mnogima nemoguć današnji Vučić gledajući u onog Vučića koji je na polaganju Tadićeve zakletve u Skupštini, nosio majicu sa Šešeljevim likom. Radikali su optuživali demokrate da se sa inauguracijom rasipaju novcem, a Vučić je, kaže legenda, pitao Šutanovca: ’Po kom je ovo zakonu?’, na šta mu je po predanju Šutanovac odgovorio: ’Po zakonu o samoupravljanju’. Eto, to sad i Vučić može da kaže kad ga za nešto pitaju ’po kom je ovom zakonu’. 

Ni te 2004, a ni 2012. kad je bila inauguracija Tomislava Nikolića retko je ko mogao pretpostaviti da će 2021. Vojislav Šešelj maltene biti kompenzacija za nekadašnji školski program i da će deci u intezivnim i ekstenzivnim pojavljivanjima po jutarnjim programima objašnjavati ’poznavanje prirode i društva’. I vrlo moguće da će Šešelj nekoj današnjoj deci i đacima biti ono što je nekoj drugoj deci u školskom programu bio Žarko Korać – ’(Po)Nedeljnik’, ’Putokaz’, ’Metla bez drške’.

No dobro. Bitna je simbolika i te čudne koincidencije: Samo koji dan pre Nikolićeve inauguracije Lajbah su bili predgrupa Merilinu Mensonu u Beogradu i izveli su i svoju muziku iz senzacionalnog i tada aktuelnog filma Iron Sky o tajnoj nacističkoj bazi na Mesecu. Uprkos izvesnoj ’rundekizaciji’, Lajbah je tada i dalje bio Ramštajn za odrasle i sećam se kad mi je jedan prijatelj iz Slovenije tih dana cinično rekao da je šteta što Lajbah nije nastupao na otvaranju ’Merkatora’ na Novom Beogradu. 

Setimo se katarzičnog govora koji je Petar Mlakar, jedan od članova benda, održao u Beogradu na koncertu 1997, godine kad je Danas počeo da izlazi: „Dragi Srbi, želim da vas pitam, kako to da je Srbija tako mala? Pa to nije ni nalik onome što je zamišljao sveti Sava. Gde je sad ta silna granica na Kupi? Zašto su vas svi napustili, zašto ova beda, prezir, muka i krivica? Zbog čega se na vas okomio ceo svet? Dragi prijatelji, nesreća je došla jer vas je napustio Bog. Bog vas je napustio jer ste zaboravili na njega. Jer ste umesto njega, umesto istine, izabrali greh…“.

I zar danas nije pomalo konceptualno da baš državna kuća u Vučićevoj Srbiji – ’Službeni glasnik’ – objavljuje kapitalnu foto-monografiju ’Laibach 40 godina večnosti’ Teodora Lorenčiča, nekadašnjeg člana kultne slovenačke grupe. Monografija je imala i promociju sa izložbom u Jugoslovenskoj kinoteci krajem ovog aprila. 

U dugom razgovoru od nekoliko sati Lorenčič me je nedavno ubedio da pretpostavljena ’jugoslovenska’ pozicija Lajbaha ne bi danas bila oportuna (kvaziprovokativna), odnosno da bi Lajbah danas iskreno branio Jugoslaviju, što je i imanentno njegovoj praksi o disoluciji jednih država i stvaranju drugih. Lorenčič mi je naglasio da Lajbah nije mogao biti čak ni korisni idiot za dezintegraciju SFRJ, jer samrtni odar Jugoslavije nije spremio Lajbah već Tito lično. Lorenčič koji danas proučava Aleksandra Rankovića, tvrdi da je Laibach kunst samo teatralizovao društvenu situaciju jezikom same vladajuće ideologije-armijskim uniformama i tako bio optužen za  nacizam i fašizam. Uostalom, u trećoj tački Manifesta (Laibach kunsta) jasno se kaže, a i dalje važi: ’Svaka je umetnost podvrgnuta političkoj manipulaciji sem one koja govori jezikom te manipulacije’. Što to ne koristimo?

Lorenčičeva monografija je road movie priča o Lajbahovoj istorijskoj turneji ‘Occupied Europe 1983’, i otkriva nam do sada neobjavlјene fotke sa Zapada Evrope, ali i one iza gvozdene zavese – iz Mađarske, DDR-a i Polјske. Tu su oba Berlina. 

Sasvim je prirodno (estetski svakako) da je Lajbah jedini strani bend koji je nastupao u Severnoj Koreji. 

Srbi su od Lajbaha dobili verziju nezvanične himne Mars On River Drina sa albuma NATO (1994). Pitao sam Lorenčiča da mi nakon toliko godina objasni stvarni motiv za to, a on mi je postavio kontrapitanje - ’a zar to nije bila epopeja?’

I kad smo već kod introspektivne prošlosti, pazite šta je Ivan iz Lajbaha na vreme rekao: „NATO je stvoren da bi Amerika ostala tu i držala Nemce i Ruse izvan igre. NATO je veoma paradoksalna organizacija koja se još uvek zasniva na principima iz 1949. godine. Situacija na Balkanu je budućnost Evrope“.

Lajbah je u suštini i dalje i ’jugoslovenski bend’. Njegovu slovenačku inicijaciju je bizarno redukovati u temelje države na čijem čelu su danas Janša i Pahor. U poglavlju ’Duge noći samoće na Novom Beogradu’, Lorenčič podseća na koincidenciju pojavljivanja Lajbaha i Šešelja na YU sceni ranih osamdesetih i izgubljenu šansu da tih godina Vuk Drašković dođe na njihov koncert.

Iako mi je Lorenčič naglasio da je i teoretski nemoguće da Lajbah bude dekadentan, nastup benda u BG klubu EXXL 2000. čak je i po oceni fanova, bio u najmanju ruku mlak. Srećom, povod za skandal koji je izostao na koncertu pronađen je u tadašnjem Otporu: „Mi smo apolitična grupa i da smo znali da su naši koncerti u organizaciji Otpora ne bismo prihvatili da nastupamo“, bio je stav Lajbaha. Izgledalo je tada u EXXL-u, da je proces erozije učinio svoje. I da ostaje za muzeje briselske Evrope slavna istorija posebno sa ’Novom Akropolom’. Učinilo mi se da se zaista nepovratno ’rundekizuju’ svojim BG nastupima (i onim u SKC), te da je finale procesa logično svirka u panteonu YU rocka – na Beer festu. Upravo uz Rundeka, i Divlje jagode, ali i Stereo MCs te 2009. 

Nije tada, ipak, bio problem u Lajbahu već u ideologijama koje su gorivo Lajbah mašine. Neoliberalizam je još bio toliko jak da je i Lajbah morao da se ponaša ’tržišno’, uspon populizma još je bio daleko, kao i put u Severnu Koreju. Teško je iz te perspektive bilo konstruisati i Vučića u neotitoističkoj poziciji ili koncept vakcinacije na BG Sajmu. Što bi zaista bio pravi ambijent za još jedan Lajbahov koncert u BG. 

Priznajem, moja greška u prognozama je bila velika, jer već 2014. Lajbah stoji ponosno sa albumom Spectre. Neočekivano, ali kao da su se približili albumu koji je isto izašao 1987. kao i njihov Opus Dei, a to je Pet Shop Boys album Actually. Spectre je bio senzacionalan disko, a i stvari u svetu su krenule na ruku Lajbahu: NATO, Ukrajina, Snouden, Asanž, pobeda ’bradate žene’ na Eurosongu, populizam… Odjednom, sve je lako dobilo smisao; i faza ’spektralnog buđenja’, i degolistička paradigma na steroidima o Evropi od Atlantika do Urala (možda i Pacifika), i iluzija o ’poslednjim Jugoslovenima’ kako ih neko može definisati. Mada, oni su se davno izjasnili da ne postoji famozni ’jedinstveni jugoslovenski kulturni prostor’, a za pokret Neue slowenische Kunst tvrdili su da je država, virtuelna naravno.

Slovenački skijaš Rok Petrovič je nekad mislio da će moći da skija a da ne skijama ne dotiče sneg. Spectre je baš takvo astralno muzičko iskustvo.

U Jugoslaviji, Lajbah je definisao slovenaču paradigmu kao utopijski oblik, ali kad se Slovenija organizovala kao samostalna država, bilo je depalsirano ulaziti u pragmatične veze sa stvarno postojećom državom. Tražile su se nove (auto)utopije. I zbog današnje Lajbahove uslovno antibriselske pozicije, a i živih sećanja na slovenački prvobitni greh iz vremena ’Cankarjevog doma’, logično je da Lorenčiča pitamo o ’Janšinom non pejperu’. On skida krivicu sa Slovenije i upire prstom na Edija Ramu. 

Igor Vidmar, rok promoter i svedok Lajbahovog križnog puta ocenio je svojevremeno album ’NATO’ kao mračnu pop-sliku jednog trenutka u Evropi, „lucidnu metaforu tog čudnog stanja jednog hedonizma, jedne nebrige ili razbibrige sa zloglasnim MTV na čelu, koji uopšte ne posustaje uprkos svim grozotama koje se još dešavaju i koje je Evropa zaboravila“. 

Vratimo se još jednom na Opus Dei; završetak govora Vinstona Čerčila na The Great Seal otvara pitanje o tome kako će se Istočna Evropa snaći sa zapadnim vrednostima. Ukrajina 2014. tada je zaista izgledala daleko.

Nekad se govorilo ’minus Slovenija, plus Albanija’. Vratili su se i Slovenija i Janša, a Albanija nije otišla. U sve manje virtuelnoj trećoj Jugoslaviji – takozvanom Regionu (u Jugoslavije ne računamo Miloševićev provizorijum SRJ), Lajbah bi danas vrlo moguće dobio AVNOJ-evu nagradu.

Lorenčič se ’Beogradskim manfestom’ iz septembra 2018. proglasio ’poslednjim pesnikom Jugoslavije’:

„Niko neće da me gleda/A kamoli/Da me voli/Kad plačem iznad ponora propasti/Vrste moje/Vama pričam dušmani vlastitog dušmanstva.“

To je iz njegove pesme ’Meditacija’. 


Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Kolumne
Nutela, Fajzer i izborni uslovi
Nutela, Fajzer i izborni uslovi

Onaj ko misli da ’Nutela’ za srpsko tržište ima manje le&sca...

Hoće li Crna Gora u Open Balkan
Hoće li Crna Gora u Open Balkan

I kao što su tabloidi naglo stali da gaze Bjelu i to kad su po njihovoj m...

E, sad, ako niste pametni
E, sad, ako niste pametni

Sa bitnom naznakom da ne bi bilo kontroverzi: Rezultati istraživanja podrazumev...

Dan borca
Dan borca

Zašto se tako rado pominje Tito kad se Vučić i njegovi hvale izgradnjom...

DEPOS kao model
DEPOS kao model

Iako se nekad zaista čini da je vreme vlade ’patriotskog jedinstva’...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

2021. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti