Paradoksi propagande

Nezavisno čak i od toga da li je Beli tu ili nije, naše 24 izborne liste ipak neće steći slavu čuvene 24 sporne privatizacije, ali će im bar po nečemu ličiti.

Paradoksi propagande
foto: Nebojša Babić

Paradoksi propagande

Nezavisno čak i od toga da li je Beli tu ili nije, naše 24 izborne liste ipak neće steći slavu čuvene 24 sporne privatizacije, ali će im bar po nečemu ličiti.

autor teksta
Zoran Panović | Danas | Beograd 28. Feb 2018 | Kolumne

Neke liste su od Evrope već zaboravljene kao i neke privatizacije. Iako će neke od lista biti deo prestoničke vlasti, a neke će možda da budu i opozicioni hit, dakle biće formalno uspešne, njihova generalna i suštinska neuspešnost ogledaće se u činjenici da 28 godina od uvođenja pluralizma imamo apsurdni višepartizam u senci lične vlasti.

Partije nikoga na predstavljaju u socijalnim slojevima društva, mimikrija i hipokrizija uzimaju danak, paranoja i nihilizam se šire uprkos fiskalnoj konsolidaciji, investicijama i infrastrukturnim podvizima. Vlast do zlokobne opskurnosti neurotizuje javni prostor, spektakularizacijom uspešne spoljne politike kompenzuju se promašaji unutrašnje i devastacija institucija, dok opozicija uporno odbija mogućnost da se organizaciono i idejno uozbilji. Čak takve ideje s indignacijom odbija, istrajavajući na moralnim inspekcijama i misionarskim kolonama umesto naporima ka racionalno organizovanim strankama. Ili, ako je već posredi zaista diktatura, zašto onda nema fronta? Da li se od posmatrača OEBS-a odustalo zato što izbori ipak mogu da se iskontrolišu, ili zato što poziv OEBS-u može samo da uputi vlast?

Iako bi vrlo verovatno pobedila i u apsolutno demokratskim uslovima (samo malo manje ubedljivo), Vučićeva vlast ostavlja utisak uzurpatorske i to je njen najveći paradoks. Iako su naprednjaci vlast dobili na izborima, kad slušate neke od njihovih perjanica kao da slušate rigidne titoiste koji su naglašavali kako su vlast osvojili u krvi, pa je drugačije ne mogu ni dati. Propaganda dobija razmere ‘kulturne revolucije’. Svaka opoziciona opština, pa da ih je i za prste jedne ruke, iritira i liči na enklavu. Beograd je prevelik za enklavu. Tek iritacija.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Kolumne
Sede obrve
Sede obrve

Najbolju procenu njegove političke budućnosti, Borisu Tadiću dao je Budimir L...

Na putu za Jerusalim
Na putu za Jerusalim

Da je Vučić odigrao pre Vašingtona svoju igru detekcije, onda bi knjiga...

Born to Run – 45 godina
Born to Run – 45 godina

U ovakvoj Americi omraza gde kao odgovor na nasilje organa reda politička kor...

Srpski šugamani
Srpski šugamani

Turizam je u ljudskoj istoriji relativno mlada pojava, pa bi verovatno Karađor...

Belorusi i Crnorusi
Belorusi i Crnorusi

Vučić je, apsurdno, talac sopstvene propagande koja ga gura nekad viš...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

2020. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti