Aplauzi za Fikretu (između mene i dna još samo ti stojiš Fikreta), počeli su već na tonskoj probi, a tokom koncerta dr Nele Karajlić i Stefan Milenković sa svojim bendom Rock El Clasico - kao fudbalski tim ima jedanaest članova - uspeli su da privuku i mnoge posetioce Svetske izložbe koji su bili samo u prolazu. Muvajući se između paviljona, zastali su da vide i čuju taj kalambur, pa ostali i sačekali kraj koncerta u euforiji. Expo Dubai 2020 (organizatori su iz marketinških razloga zadržali tu godinu iako je Ekspo pomeren zbog kovid pandemije), pravi je futuristički mundijal, sabor vizija, kopči sa drevnim civilizacijama, ruta od sajber neurona do moldavskih tapiserija i senegalskog fudbala (ovog februara Senegal je prvi put postao prvak Afrike). 

Koje veče pre na ambijentalno i produkcijski moćnom Al Wasl stejdžu globalno popularni bend Coldplay imao je svoj Live at Expo 2020 Dubai: Infinite Nights. Komentari su bili – vauuu, nikad ranije viđen svetlosni šou koji je zasenio i čuvene lajt šou kreacije sa Burdž kalifa u Dubaiju, najviše zgrade na svetu. Za Sretenje svetlela je Burdž kalifa u bojama srpske zastave koja je za praznik podignuta i  ispred paviljona Srbije na Ekspo. 

Za razliku od Coldplay, Nele i Stefan su na Al Wasl stejdž izašli po danu, bez svetlosnih efekata bilo je zahtevnije animirati publiku u ovom globalnom vašaru, u čemu se dr Karajlić pokazao kao frontmen koji ume da rizikuje sa improvizacijama, ali da mu se to isplati u bilansu jer je napravio bukvalno mundijalsku atmosferu. Na kraju su se na binu spontano popeli i etno beduini, a Portugalka iz publike mahala je strasno sa plišanom kamilom suvenirom ne razumejući ali osećajući da dok je Jašara, živoga zdravoga, Ljubica se udat neće.

^{Foto: Expo Srbija foto tim}

Neletov i Stefanov koncert kao finale predstavljanja Srbije, bio je ultimativni šou i trijumf jednog inspirativnog muzičko-scenskog koncepta. U publici sam sreo i neke arhitekte iz Srbije koji rade u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, i koji su mi uzbuđeno rekli da sigurno neće zazvučati zavičajno patetično ako kažu da su zbog ovog koncerta ponosni što su iz Srbije, i što se tako osećaju u društvu kolega iz sveta koje su poveli da čuju moć pesama Zabranjenog pušenja pojačanih virtuoznošću Stefana Milenkovića.

Bilo je zabavno gledati u publici Neletov prošireni ’pokret nesvrstanih’, pored Arapa, ljude iz Argentine, Bangladeša, Indije, Brazila, Francuske, Libana, Senegala.., kako reaguju na Bramsove Mađarske igre maestralno spojene sa Vukotom. Snaga sinergije pokazala se i u Tri ratna havera fuzionisana sa Betovenovom Petom simfonijom, dok je Gile šampion ukomponovan sa Labudovim jezerom i izveden u maniru Čajkovskog, 

^{Foto: Expo Srbija foto tim}

Rock El Clasico je sačinjen od dve komponetne – momaka iz Osiromašenog uranijuma (Neletovog pratećeg benda) i ženskog gudačkog kvarteta Wonder Strings. Integrisani na momente zvuče kao moćni finski simfo i power metal bendovi Nightwish i Amorphis, na momente kao stari zagrebački kauboji ’Plava trava zaborava’ (zbog Ibra Dirke naravno), a sa njihovim Bočelijem iz Žarkova, kako Nele zove operskog pevača Nemanju Crnatovića (sin basiste benda Cakija), Rock El Clasico polako i sigurno dobija i treću zvezdu. Neletova i Stefanova harmonična skalamerija ima moć transformacije da u jednom momentu deluje kao orkestrirani kabare žurka bend (i srpske folk minijature i Dubai disko), da bi odmah zatim zvučao kao bend koji oslikava globalne strahove, a koji stoje u kontradikciji sa ovim gradom koji sa Expo uliva nadu u futurizam. Ali i koji pomalo liči na Koruskant iz Star Warsa, što donekle i plaši. 

^{Foto: Expo Srbija foto tim}

Gledate frendli veštačku inteligenciju na Expo ali dok slušate Devil in the Business Class u kombinaciji sa Šostakovičem, mislite i na Ukrajinu, više nego na Skajnet iz Terminatora. U repertoar Nele i Stefan uvrstili su i epsku, proročku, pesmu Zabranjenog Pušenja – Zvezda nad Balkanom: ’Kuća druga Radivoja svijetli na brijegu.., On jede bombone i čisti pištolje.., Ograda visoka i psi su pušteni, Popio je tonu tableta ali san neće na oči, Doveli su mu klinku iz grada ali on je neće dotaći’. U Dubaiju na Expo zaista zvuči nadrealno. 

^{Foto: Expo Srbija foto tim}

Stefan je suveren na sceni, i ta harizma opčinjava world music publiku. Nele je obučen kao da je izašao iz priče Raše Popova koju je režirao Teri Gilijam. Da bi stvorio publici predstavu odakle su, Nele Teslu, Đokovića i Iva Andrića najavljuje maltene kao članove Rock El Clasico. U publici, Nele pronalazi i Supermena iz Bangladeša (posle će se ispostaviti da je frajer iz Indije), raspamećuje Argentinke koje bi uz unca unca i vlaško kolo još više odlepile od sreće kad bi znale za Neletov argetinski dres iz vremena koji je osamdesetih proneo širom SFRJ. Stefan prepoznaje Argetince u publici i bez dresova, stavlja šešir i violina progovara latino. Ni Nele ne deluje banalno, već još više šarmira publiku kad im otkrije da je njegov alter ego Kristijan Ronaldo.

Nije ni lako spojiti Edvarda Griga, norveškog romantičarskog kompozitor i pijanistu sa pit bulom, ali to ovde u Dubaiju zvuči energetski i sinergetski, do toga da Nele skandira pit bul, a Supermen iz Bangladeša (Indije) odgova – Teeerijer. Bilo je malo i Smoke on the Water, da zastane i ostane još neko ko je obilazio Expo blokbastere. 

Bilo je i nečega što ja ne bih mogao da drugačije dočaram sem kao Paganinija u vodenici Save Savanovića.

^{Foto: Expo Srbija foto tim}

U vreme kad je tadašnje čudo od deteta, violinista Stefan Milenković, svirao za američkog predsednika Ronalda Regana na Božićnom koncertu u Vašingtonu 1987, Zabranjeno pušenje predvođeno dr Karajlićem, tu godinu je obeležilo albumom Pozdrav iz zemlje safari. Stefan & Nele udahnuli su novu mladost Fikreti, možda će i Seleni i još nekim heroinima Pušenja. 

Male priče o velikoj ljubavi (1989), poslednji album integralnog Pušenja, namestio se između Stefanove svirke za sovjetskog predsednika Gorbačova u Beogradu 1988. i nastupa pred papom Jovanom Pavlom Drugim 1991.

Iz tih naših vremena ova naša sadašnja vremena su bili visoki datumi, maglovito futuristički. Jer ne zaboravimo da se radnja prvog Blade Runnera dešava 2019, a radnja prvog Mad Maxa možda baš 2021. godine, kada Stefan & Nele udružuju snage, inspiraciju i imaginaciju za ultimativne industrial primitivs klasike. Tu kolaboraciju u korona svetu teško je bilo predvideti iz Fikretinih vremena gramofona i kasetaša koja se sad u diktaturi QR kodova čine tako daleko kao da su Anikina vremena, kako se zove čuvena pripovetka Iva Andrća.

^{Foto: Expo Srbija foto tim}

Karajlić i Milenković, s pesmom Devil In The Business Class pokazuju da su muzički i kondiciono spremni i za utopijske i za distopijske rasplete: Scena iz njihovog spota je unutrašnjost aviona trenutak pred ispadanje maski za kiseonik. Simbolika je vrlo jasna. I na Ekspo, Nele i Stefan ostavljaju utisak putnika kroz vreme, ezoteričnih hajlendera, koji su, kao neki decentni terigilijamovski tandem, sposobni da sinergetski prepoznaju, kao što rekoh, čak i Paganinija u vodenici Save Savanovića, prvog po čuvenju srpsko-regionalnog vampira i posle transilvanijskog kolege jednog od najpoznatijih evropskih.

Srbija se na svom Ekspo paviljonu ipak opredelila kreativno za ljude iz Vinče. Drevna Vinčanska kultura našla se u središtu inspiracije za predstavljanje Srbije u Dubaiju. Vinča je u dalekoj istoriji bila ono što je Dubai danas, ističu u kreativnom timu Srbije za Ekspo.  

Nakon globalne u Dubaiju, domaća premijera Rock El Clasico zakazana je za Svetski dan muzike, 21. juna na beogradskom stadionu Tašmajdan.

Između nas i dna, Fikreta i onda i sad.