Vučićev ideal

Vučićev neotitoistički idelal, projektovan kroz tabloide,je da organizuje samit Bajedn-Putin u Srbiji i dostigne Slovence-kad su predsednik Milan Kučan i premijer Janez Drnovšek u junu 2001. bili domaćini Bušu mlađem i Vladimiru Putinu na Brdu kod Kranja.
Vučićev ideal
Putin: foto: Kremlin.ru, Bajden: foto (crop) : Gage Skidmore from Peoria, AZ, United States of America

Vučićev ideal

Vučićev neotitoistički idelal, projektovan kroz tabloide,je da organizuje samit Bajedn-Putin u Srbiji i dostigne Slovence-kad su predsednik Milan Kučan i premijer Janez Drnovšek u junu 2001. bili domaćini Bušu mlađem i Vladimiru Putinu na Brdu kod Kranja.
autor teksta
Zoran Panović | Danas | Beograd 26. Apr 2021 | Kolumne

To što nema Jugoslavije ne znači da kriza i dalje nema jugoslovenski karakter.

Da li se Jugoslavija zaista do kraja raspala? I da li bi bez Srba i Srbije Jugoslavija ipak bila funkcionalna zajednica? Da je opstala, da li bi glavne koalicije na saveznim izborima bile: 1) Milo-Plenković-Haradinaj, 2)Vučić-Janša-Dodik-Gruevski, 3)Milanović-Đilas-Zaev-Tanja Fajon, 4)Kurti-Bakir-Škoro? A, Krivokapić? Pa nadstranački savezni premijer. Nešto kao nekad njegov zemljak Veselin Đuranović.

Iako je premijer Slovenije Janez Janša, demantovao da postoji ‘non-pejper’ o promeni granica na prostorima bivše SFRJ, koji bi se mogao dovesti u vezu sa Vladom Slovenije, ‘non-pejper’ je postigao medijski efekat. Uvukla se zebnja da bi se nakon ’versajskog’ i ’Titovog’ mogao okončati i treći period mira na ovim prostorioma – ’dejtonski’ (avnojevske granice bez avnojevskih principa). Ništa od ’skandinavizacije’ Regiona.

U hrvatskom filmu-crnoj komediji -’Poslednji Srbin u Hrvatskoj’ (2019), režiser i scenarista Predrag Ličina anticipirao je i pandemiju korona virusa, ali i pokazao da ni ’Velika Slovenija’ nije nemoguće (optimalno) rešenje. Slovenija bar ’do Drine’. U aktuelnom ’non-pejperu’, iako je Slovenija možda samo protočni bojler, pristup je konvencionalniji: Velika Albanija, Velika Srbija i Velika Hrvatska. Te mala bošnjačka BiH. Do skora se i u novogovoru briselske birokratije govorilo ’minus Slovenija, plus Albanija’. Eto, vratila se na velika vrata i Slovenija na Zapadni Balkan. Dok Albanija nije otišla. Naprotiv.

Vučić se naravno distancirao od ’non-pejpera’ ali mnogima su širom ’srpskog sveta’ zacaklile okice.  Zbog Republike Srpske više ne bi bili kosovski dekompenzovani. Vučić je autosugestivni neotitoista. U tu svoju viziju integriše ’srpski svest’ koji umesto njega izgovaraju njegovi korisni idioti sa desnice. Politički intimno, verovatno je od ’velike Srbije’ Vučiću bliži Titov projekat ’balkanske konfederacije’ Jugoslavije, Bugarske i Albanije. Kad bi on mogao da joj bude na čelu. Možda bi sad i Orban s manje nelagode primio ideju konfederacije Srbije i Mađarske nego što je onomad na Miloševićevu ideju konfederacije Grčke i Srbije reagovao Micotakis stariji.

Naprednjaci bi sa oduševljenjem pristali da Janša bude posrednik u dijalogu sa opozicijom. Za razliku od odnosa s Tanjom Fajon koju poistovećuju sa Stanetom Dolancom briselske ere. Vučićevi mediji neće podsetiti srpsku javnost kako se Janša usprotivio zabrani Tompsonovih koncerata u njegovom rodnom Mariboru. Pa i svoju pesmu ’Najlepša si’ (posvećenu majci Sloveniji) hteo je u tom fazonu: Pevač i autor aranžmana Boštjan Cerar, kad je dobio tekst, napravio je demo verziju u stilu balade, ali Janša je rekao da bi on hteo ’rock varijantu u stilu Tompsona’ jer njemu se Tompson sviđa.

Mape, kad se crtaju i na salvetama, opčinjavaju. Svakakvih glasina smo se naslušali oko pregovora Tuđmana i Miloševića u Karađorđevu o podeli BiH. Ali još ni od koga nisam čuo da su razmatrali mapu po kojoj su navodno Ante Pavelić i Milan Stojadinović 1954. u Buenoj Ajresu razgraničili veliku Srbiju i veliku Hrvatsku. Sarajevo je, u toj podeli, pripalo Srbiji a Banjaluka Hrvatskoj (stara poglavnikova želja je bila da od Banjaluke pravi glavni grad NDH). Srbija je kao Pavelićev gest dobila Dubrovnik i deo jadranske obale.

Tamo u maju 2015. umro je u 95. godini Vinko Hafner. Ne treba ga mešati sa Hju Hefnerom kako je pomislio jedan moj prijatelj kad sam mu to javio. Ime ovog Slovenca nosi i simboliku raspada SFRJ kao i Janšino, samo u drugom kontekstu. Hajde da se za trenutak vratimo u turbulentnu 1988. godinu: Između zenita ’antibirokratske revolucije’ (leto-jesen) i 17. novembra (smena kosovskog rukovodstva sa Kaćušom Jašari i Azemom Vlasijem), 10. oktobra te godine održana je još jedna dramatična sednica Centralnog komiteta jugoslovenskih komunista. Ona će ostati upamćena po rečima Vinka Hafnera: ’Druže Slobodane, razmislite dobro o putu koji ste izabrali.“ Milošević ga je gledao arogantno, a Vinko je podigao i prst dok je izgovarao tu antologijsku rečenicu, što je izazvalo pravu histeriju po Srbiji. Veću čak i od one kad su delegatima iz Slovenije i Hrvatske pomogli albanski, a delimično i bosanski kadrovi u neizglasavanju nekoliko srpskih delegata u Predsedništvo CK SKJ, a među kojima je najpoznatiji bio Dušan Čkrebić, dok je taj neformalni savez makedonski kadar Vasil Tupurkovski tada nazvao ’neprincipijelna koalicija’, čime je oduševio srpsko javno mnjenje, da bi uskoro i on bio prezren.

Vinko Hafner je tada nastupao kao stari slovenački komunista, partizan i društveno-politički radnik. Mada, njegov nastup nije mogao da se posmatra izolovano od tadašnje perfidne politike slovenačkih komunista koji su te 1988. podržali kosovske Albance. No, dobro, u histeriji tih godina Miloševićeva propaganda je čak i Stipu Šuvara, iskrenog levičara i Jugoslovena, predstavila maltene kao ustašu, pa otuda i stari Hafner nije prošao mnogo bolje. Opet se potezala stara priča kako smo im mi 1941. pružili utočište u Srbiji, a oni sad na našeg Slobu. Hafner je na vreme upozorio Miloševića i celu srpsku javnost kuda se srlja. Memorandum SANU u suštini je imao samo jednu fatalnu tačku-otvaranje mogućnosti promene granica.

Bila je prava moda 2016/2017. da eksperti u uticajnim svetskim novinama objavljuju tekstove o promeni granica-‘prihvatanju realnosti na Balkanu’ (Džon Šindler u Observeru, Timoti Les u Forin afersu, bivši zamenik šefa CIA za Balkan Stiven Mejer između ostalog i za beogradske Večernje novosti).

Nekada su slovenački marketinški majstori bivšu SFRJ delili na ‘zonu A’ (Slovenija i Hrvatska) i ‘zonu B’ (svi ostali). Za zonu A reklame su bile sofisticiranije, za zonu B prostije. Primer je reklama slovenačkog proizvođača ručnih alata UNIOR Zreče: Za ‘Zonu A’ prikazan je niklovani francuski ključ pored orošenog ružinog pupoljka. Za ‘Zonu B’ penzioner (Mija Aleksić) pokušava očajnički da popravi ventil na radijatoru iz kog šiklja voda, priskače mu u pomoć unuk sa alatkom i rešava problem. I onda ide slogan: ‘Sa alatom UNIOR, majstor je i junior!’

Poznih osamdesetih i u avangardnijim medijima u SFRJ su se mogle videti navodne CIA karte o projektovanom raspadu zemlje koje su otprilike išle po liniji marketinških ‘zona’ A i B. I zaista, u decembru 2016. CIA je objavila veliki broj geografskih karti još iz 1970-ih koje pokazuju koja su svetska područja bila u sferi posmatranja američkih obaveštajaca, a jedna od njih prikazuje upravo Jugoslaviju.

Tamo negde 1988/89. borci (SUBNOR) iz Titovog Vrbasa potpisivali su peticiju da se zabrani Mladina (za koju je pisao i Janša). Novinar nedeljnika STAV krenuo je da traži nekog u Vrbasu ko zna slovenački i koji je makar video Mladinu, koja nikad nije prodavana u toj varoši. Naravno, nije našao nikoga. Vrbas je, inače, bio najborbeniji kad je trebalo dobiti Titovo ime (prvi na spisku bio je Vršac, zato što je Tito tamo boravio s jeseni 1944). Bio je najodlučniji i kad je s gnušanjem trebalo odbaciti isto to ime.

Imali su Slovenci veće ambicije prekrajanja od ovog navodnog ’non-pejpera’: Prvo je slovenački predsednik Borut Pahor, izašao sa tezama o regionalizaciji EU (grupisanje država članica), da bi ih 2017. u ljubljanskom Delu razradio Dimitrij Rupel, bivši šef slovenačke diplomatije, sa konceptom ‘megaregije’. Rupel Sloveniju vidi u ‘centralnoj megaregiji’, zapravo Višegradskoj grupi proširenoj Austrijom i Slovenijom. Hrvatska bi sa Bugarskom i Rumunijom činila istočnu megaregiju u koju bi se uključile Srbija, Makedonija, Crna Gora, Kosovo, Turska i Ukrajina, kad se steknu uslovi.

Vučić je ispunio obećanje i dao intervju u Beogradu Senadu Hadžifejzoviću za sarajevsku Face TV. I opet je morao da negira da je četnik iako je jednom prilikom na privrednom sajmu u Mostaru na direktno pitanje hrvatskih novinara da li je četnik-odgovorio da nije. Pa i u Pranjanima na obeležavanju misije ’Halijard’ Vučić govori o slobodoljubivim seljacima, o Šumadincima, o vojsci u otadžbini, o ravnogorcima, ali ne naglašava baš najdirektnije - četnici. Po pitanju ideologije Vučić je pragmatični agnostik. U Pranjane će otići (tamo je i američki ambasador), ali na Ravnu goru ustaničkog 13. maja sigurno neće. Nekad je možda bio ’četnik’, ali Šešeljev, što tada nije bilo isto kao biti četnik iz SPO, recimo. Ali, razumljivo da takve finese ne zanimaju mnogo Bošnjake i Hrvate ’koji su ostali u devedesetim’.

Vučić je jednom u Pranjanima rekao da su prošla vremena  podele na ’partizane i ravnogorce’. Apsolutno, jer Vučić je napravio svoju novu podelu koja relativizuje sve tradicionalne srpske, pa i one iz devedesetih.

Vučićev neotitoistički idelal, projektovan kroz tabloide, je da organizuje samit Bajedn-Putin u Srbiji i dostigne Slovence-kad su predsednik Milan Kučan i premijer Janez Drnovšek u junu 2001. bili domaćini Bušu mlađem i Vladimiru Putinu na Brdu kod Kranja.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Kolumne
Druk
Druk

Stvarno, šta bi bilo gore ’za srpsku stvar’: Da su Hrvati 201...

Vučićev ideal
Vučićev ideal

To što nema Jugoslavije ne znači da kriza i dalje nema jugoslovenski kar...

Relativizacija
Relativizacija

Početak proizvodnje ruske vakcine Sputnjik V u Institutu ’Torlak’ p...

Studenti
Studenti

Znate već kako je opozicija prebacivala Vučiću i naprednjacima što su ...

Porodica
Porodica

I kad se zanemare logične ideološke konotacije za to vreme, četvorodeln...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

2021. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti