Po jednoj teoriji – SSSR se simbolički raspao još kad je Matijas Rust sleteo čuvenom cesnom na Crveni trg. Rat u Ukrajini pokazuje najbrutalnije da se SSSR ni posle tri decenije nije do kraja raspao. Kao ni Jugoslavija.

Netipično, čak pomalo senzacionalno, pobedio je relativno subverzivan koncept

Da li se SFRJ simbolički raspala već sa demonstracijma 1981. na Kosovu? Da li još ranije – 1974. sa Ustavom, ili Maspokom 1971. u Hrvatskoj? Ili se simbolički raspala u Međugorju sa ukazanjem Gospe, i da li je taj sinergetski efekat dezintegracionih sila mogao da anulira jedino onaj Meksikanac Salinas Prajs da je zaista pronašao Troju u Gabeli. Možda se raspala s Miloševićevim govorom na Gazimestanu, možda sa pucnjima Keljmendija u Paraćinu, možda na Maksimiru, možda na poslednjem kongresu Saveza komunista, a prilično čvrsta je i teza da je afera Agrokomerc simbolički početak kraja. Moguće da se SFRJ simbolički raspala 1984, na proslavi Trinaest stoljeća kršćanstva u Hrvata u Mariji Bistrici iako papa Vojtila nije došao jer mu je državni vrh SFRJ to uslovio posetom Kući cveća i Jasenovcu.

Ili se baš raspala kad su se Zagreb i Beograd prepirali ko će da organizuje finale Pesme Evrovizije, nakon što je zadarska Riva probila tu psihološku granicu i donela SFRJ pobedu. Čim je Toto Kutunjo sa Insieme – pesmom o ujedinjenoj Evropi – pobedio na takmičenju 1990. u Zagrebu, Srbija je još brže krenula u kontra smeru.

Rat u Ukrajini pokazuje najbrutalnije da se SSSR ni posle tri decenije nije do kraja raspao. Kao ni Jugoslavija

Državna zajednica Srbije i Crne Gore raspala se simbolički sigurno na izboru za pesmu Evrovizije (Flamingosi ili No nejm).

Marija Šerifović je trijumfalno razbila srpski kompleks Rive.

U evrovizijskim epopejama stigli smo do Ane Đurić, poznatije kao Konstrakta, koja će ove godine predstavljati Srbiju sa pesmom In Corpore Sano na Eurosongu u Italiji. Netipično, čak pomalo senzacionalno, pobedio je relativno subverzivan koncept. Do te mere da je i demoralisana opozicija protumačila to kao najavu svoje izborne senzacije.

Vremena se menjaju: World music je danas već izgustiran (možda je Lane moje njegov najveći evrovizijski domet), a na YU takmičenju 1983. Lepa Brena sa world music pesmom Sitnije, Cile sitnije bila je avangarda, ali koja nije prošla – otišao je Danijel (ispred TV Titograd) kao kopija Šejkina Stivensa. I sa Džuli bio mnogo uspešniji nego Vajta sa Lejlom.

Vajta mi je tada na evropskoj sceni izgledao kao najusamljeniji čovek na svetu.