srpski english

U fokusu / Miler: EEA donosi velike koristi narodima Zapadnog Balkana

Novi Plan rasta za Zapadni Balkan se temelji na četiri stuba, čiji je cilj jačanje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije, pod uslovom da se zapadnobalkanske države slože sa pravilima jedinstvenog tržišta, i istovremeno otvore relevatne sektore i domene za svoje susede, u skladu sa Jedinstvenim regionalnim tržištem. U suštini, ovo će stvoriti priliku da narodi Zapadnog Balkana pre pridruživanja (Uniji) osete koristi članstva u EU, kaže za Demostat Majkl Miler, šef Odeljenja za Crnu Goru i Srbiju u Generalnom direktoratu za susedstvo i pregovore o proširenju EU

Evropska komisija se nada da će naši partneri sa Zapadnog Balkana iskoristiti ovaj zamajac kako bi produbili svoje reformske napore, poručuje ovaj zvaničnik EK

Miler: EEA donosi velike koristi narodima Zapadnog Balkana
Miler, Foto: Vlada Crne Gore

U fokusu / Miler: EEA donosi velike koristi narodima Zapadnog Balkana

Novi Plan rasta za Zapadni Balkan se temelji na četiri stuba, čiji je cilj jačanje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije, pod uslovom da se zapadnobalkanske države slože sa pravilima jedinstvenog tržišta, i istovremeno otvore relevatne sektore i domene za svoje susede, u skladu sa Jedinstvenim regionalnim tržištem. U suštini, ovo će stvoriti priliku da narodi Zapadnog Balkana pre pridruživanja (Uniji) osete koristi članstva u EU, kaže za Demostat Majkl Miler, šef Odeljenja za Crnu Goru i Srbiju u Generalnom direktoratu za susedstvo i pregovore o proširenju EU

Evropska komisija se nada da će naši partneri sa Zapadnog Balkana iskoristiti ovaj zamajac kako bi produbili svoje reformske napore, poručuje ovaj zvaničnik EK

autor teksta
Marija Stojanović | Demostat | Beograd 16. Jan 2024 | U fokusu

Kao što je naglašeno u našem saopštenju od 8. novembra 2023, u kojem je Evropska komisija predložila “Plan jedan rasta za Zapadni Balkan”, integracija u zajedničko tržište Evropske unije, bila je glavni pokretač ekonomskog rasta za sve države koje su se pridružile EU u proteklim decenijama, kaže za Demostat Majkl Miler, šef Odeljenja za Crnu Goru i Srbiju u Generalnom direktoratu za susedstvo i pregovore o proširenju EU, odgovarajući na pitanje kakve bi koristi imale Srbija i druge države Zapadnog Balkana od pridruživanja Evropskom ekonomskom prostoru (EEA).

Miler ukazuje da je “ekonomska konvergencija suštinski element u približavanju partnera sa Zapadnog Balkana Evropskoj uniji”.

- Imajući ovo na umu, novi Plan rasta za Zapadni Balkan se temelji na četiri stuba, čiji je cilj jačanje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije, pod uslovom da se zapadnobalkanske države slože sa pravilima jedinstvenog tržišta, i istovremeno otvore relevatne sektore i domene za svoje susede, u skladu sa Jedinstvenim regionalnim tržištem, poručuje ovaj zvaničnik EK.

Majkl Miler objašnjava: “U suštini, ovo će stvoriti priliku da narodi Zapadnog Balkana pre pridruživanja (Uniji) osete koristi članstva u EU”.

- Evropska komisija se nada da će naši partneri sa Zapadnog Balkana iskoristiti ovaj zamajac kako bi produbili svoje reformske napore. Reforme o kojima raspravljamo u ovom kontekstu su takođe ključne da se unapredi poverenje investitora, uključujući izgradnju nezavisnog i efikasnog pravosuđa, obezbeđivanje pouzdanih javnih nabavki i jačanje borbe protiv korupcije, zaključuje Miler za Demostat.

Ideja o integraciji Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, u Evropski ekonomski prostor, ponovo je postala aktuelna pre nekoliko meseci, u kontekstu predloga o reformisanju Evropske unije, uključujući reforme procesa proširenja. Podsetimo, krajem septembra 2023. grupa stručnjaka iz Francuske i Nemačke obelodanila je predlog opsežnih reformi Evropske unije, usled sve većeg pritiska da nove države članice budu primljene do kraja ove decenije. (Francusko-nemački recept za EU u "četiri kruga" (demostat.rs)

Studiju pod nazivom “Plovidba na otvorenom moru - reformisanje i proširenje EU za 21. vek”  osmislilo je 12 eksperata iz dve najveće države Unije, u cilju izmene pravila kako bi se EU pripremila za prijem “još tri ili više zemalja”. Autori, stoga, predlažu, model Unije u četiri koncentrična kruga  - prvi, “unutrašnji krug” (države koje žele tešnju integraciju u određenim oblastima); drugi krug, jednostavno nazvan “EU” (postojeća Unija); treći krug - “pridružene članice”, i četvrti krug - “evropska politička zajednica” (labava zajednica evropskih lidera koji bi se sastajali dvaput godišnje da razgovaraju).

Predlog “diferencijacije”, odnosno podele na četiri kruga podrazumeva da “pridružene članice” poštuju principe Unije i budu deo jedinstvenog tržiišta, ali da ne uživaju sva prava kao zemlje iz prvog i drugog kruga.

Diplomate iz EU nezvanično za Demostat navode da takav predlog grupe stručnjaka iz dveju najuticajnijih članica Unije nije i konačan, odnosno da se nastavljaju debate o mogućim modelima za proširenje EU, kako bi ona bila spremna za prijem novih članica. Kao mogući tajming za prijem novih članica, podsetimo, navodi se 2030. godina.

Evropska komisija je u novembru javnosti predstavila Plan rasta za Zapadni Balkan koji se zasniva na četiri stuba: Jačanje ekonomske integracije u jedinstveno tržište Evropske unije; Jačanje ekonomske integracije Zapadnog Balkana putem zajedničkog regionalnog tržišta, što bi moglo da znači rast njihovih ekonomija za 10 odsto; Ubrzavanje temeljnih reformi; Povećana finansijska pomoć.

Kako je pojasnio zvanični Brisel, Plan će se sprovoditi putem novog finansijskog instrumenta, u vrednosti od šest milijardi evra.

Naglašeno je da će “EU određene delove svog jedinstvenog tržišta otvoriti za partnere  sa Zapadnog Balkana pre pristupanja, što će građanima doneti opipljive koristi. Partneri sa Zapadnog Balkana će morati da sprovedu temeljne reforme, da se usklade sa pravilima  EU i da ispune svoje obaveze u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta”.

Fokus će biti na sledećih sedam inicijalnih prioritetnih područja:

- Slobodno kretanje roba

- Slobodno kretanje usluga i radnika

- Pristup jedinstvenom području plaćanja u evrima

- Olakšavanje putnog transporta

- Integracija i dekarbonizacija energetskih tržišta

- Jedinstveno digitalno tržište

- Integracija u industrijske lance snabdevanja

Navedeni ciljevi Evropske unije u skladu su sa načelima Evropskog ekonomskog prostora (EEA). Evropski ekonomski prostor (engleski: European Economic Area) uspostavljen je 1. januara 1994, sporazumom između Evropske slobodne trgovinske asocijacije (EFTA) i Evropske unije. EEA je stvoren kako bi se omogućilo zemljama EFTA da učestvuju u jedinstvenom slobodnom tržištu, a da ne moraju da postanu članice EU. Osnovni princip EEA jeste slobodna razmena dobara, usluga, kapitala i sloboda kretanja ljudi. 

Institucije Evropskog ekonomskog prostora se sastoje iz država članica, kao i Evropske komisije, koja zastupa EU, bave se usklađivanjem zakonodavstva sa zakonima Unije u zemljama koje nisu članice. Savet članica EEA se sastaje dvaput godišnje, kako bi dobile izveštaj o odnosu između zemalja članica.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu
Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu

Glavna uzdanica EPP u izbornoj trci je Ursula fon der Lajen, aktuelna predsednic...

Boris Mijatović: Većina medija pod kontrolom države
Boris Mijatović: Većina medija pod kontrolom države

Mijatović ističe da “ozbiljni poremećaji, kao što su obmane u ve...

Subotić (FakeNews Tragač): Mediji u Srbiji ne prezaju ni od čega
Subotić (FakeNews Tragač): Mediji u Srbiji ne prezaju ni od čega

Zamenik glavnog urednika FakeNews Portala Ivan Subotić je u emisiji Pola sata D...

Koliko je Srbija blizu investicionog kreditnog rejtinga?
Koliko je Srbija blizu investicionog kreditnog rejtinga?

Prema najnovijem izveštaju rejting agencije Standard & Poors, Srbija ...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja
Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja

* Pomeranje zadatih rokova za završetak deonice Preljina - Požega je u...

2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

UŽIVO
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti